Demokratska Republika Kongo najavila je formiranje paramilitarne „rudarske garde” uz finansijsku podršku SAD i UAE, sa ciljem zaštite rudnika i transporta minerala. Plan predviđa više od 20.000 čuvara raspoređenih u 22 provincije do kraja 2028, uz šestomesečnu obuku i prvi kontingent u decembru. Program od 100 miliona USD deo je šire strategije za kontrolu kritičnih minerala poput kobalta, dok posmatrači upozoravaju na rizike militarizacije i potrebu za nadzorom ljudskih prava.
Kongo Formira Paramilitarnu „Rudarsku Gardu” — SAD i UAE Ulažu 100 Miliona USD
People work at an artisanal cobalt and copper mining site in Kolwezi, Democratic Republic of the Congo [File: Michel Lunanga/Getty Images]
Demokratska Republika Kongo (DRK) najavila je osnivanje paramilitarne „rudarske garde” koja će štititi velike rudarske lokacije i transport minerala, uz finansijsku podršku Sjedinjenih Država i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Generalna inspekcija za rudarstvo (IGM) navodi da je cilj zaštititi ceo lanac eksploatacije i poboljšati upravljanje i trasabilnost minerala.
Detalji plana
IGM je saopštio da je predviđeno postepeno raspoređivanje više od 20.000 čuvara koji će pokrivati 22 rudarske provincije pod nadzorom IGM-a, sa planiranim krajnjim rokom do kraja 2028. Regruti će proći šestomesečni program obuke, a prvi kontingent očekuje se na terenu u decembru.
„Predsednik Felix Tshisekedi ima za cilj očistiti čitav rudarski sektor, uklanjanjem praksi koje su u suprotnosti sa dobrom upravom, transparentnošću i trasabilnošću minerala,” izjavio je generalni inspektor Rafael Kabengele.
Finansiranje i geopolitički kontekst
Program vredan oko 100 miliona američkih dolara finansiraće se partnerstvima sa SAD i UAE. Pritisak Vašingtona ima i strateški cilj smanjenja prevlasti kineskih rudarskih kompanija u zemlji, dok istovremeno američke firme, kao što je Virtus Minerals (koja je preuzela Chemaf), šire ulaganja u bakar i kobalt.
Zašto je ovo važno
DRK je odgovorna za oko 70% svetske proizvodnje kobalta, ključnog za baterije električnih vozila i odbrambenu tehnologiju, a poseduje i velika ležišta bakra, koltana i litijuma. Upravo bogatstvo pod zemljom često je pokretač sukoba: oružane grupe i trgovina ilegalnim mineralima dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju, naročito na istoku zemlje.
Sporazum sa Ruandom iz decembra, koji ima i ekonomsku komponentu, te ranije potpisani mineralski partnerstvo sa SAD, deo su šireg nastojanja da se obezbedi stabilno snabdevanje strateškim mineralima. Ipak, posmatrači upozoravaju na rizike militarizacije sektora i napominju potrebu za strožim nadzorom poštovanja ljudskih prava i transparentnosti prilikom implementacije garde.
Zaključak
Uvođenje rudarske garde predstavlja pokušaj vlade da konsoliduje kontrolu nad ključnim resursima i privuče zapadne investicije, ali će uspeh programa zavisiti od njegovog upravljanja, transparentnosti i sposobnosti da smanji uticaj pobunjeničkih grupa, a ne da dodatno militarizuje oblast iskorišćavanja minerala.
Pomozite nam da budemo bolji.
