Minerali i podaci za zdravlje: Da li američke zdravstvene pogodbe iskorišćavaju afričke zemlje?

Krajem 2025. godine Sjedinjene Države su, nakon naglog smanjenja tradicionalne globalne zdravstvene pomoći, počele da nude bilateralne zdravstvene sporazume državama u razvoju. Ti pregovori — koji su u mnogim slučajevima sadržali zahteve za pristup epidemiološkim podacima i kritičnim mineralima — izazvali su oštre reakcije u Africi i šire.

Pozadina

U januaru 2025. administracija predsednika Donalda Trumpa značajno je smanjila ili obustavila deo američke pomoći za zdravstvo i rasformirala USAID, što je imalo trenutne i dublje posledice na programe u mnogim zemljama. Prema trackeru Impactcounter sa Boston Universityja, rezovi su povezani sa stotinama hiljada dodatnih smrtnih slučajeva od izlečivih bolesti i milionima novih slučajeva malarije.

Šta SAD nude i koje su kontroverze

Umesto ranije prakse višestrane pomoći i direktnog finansiranja kroz programe poput PEPFAR-a, Vašington je prešao na individualne sporazume sa državama. U nekim slučajevima, prema procurenim dokumentima i izveštajima, ti sporazumi uključuju:

• finansijsku podršku sa zahtevom sufinansiranja od zemlje primaoca;
• dostupnost epidemioloških podataka i ponekad bioloških uzoraka istraživačkim i komercijalnim partnerima;
• pitanja vezana za pristup kritičnim mineralima (npr. bakar, kobalt, litijum) u zamenu za pomoć.

Primeri i reakcije zemalja

Zimbabve je, prema procurelim memoima, odbio američku ponudu vrednu više od 300 miliona dolara nakon zahteva za pristup osetljivim zdravstvenim podacima, i ocenio uslove kao jednostrane.

Women wait for medical consultations at a health centre in Bogo Cameroon, on September 2, 2025 [Desire Danga Essigue/Reuters]

Zambija je dobila ponudu od oko 1 milijarde dolara na pet godina uz uslov da država obezbedi 340 miliona dolara sopstvenog sufinansiranja. Prema izveštajima, Washington je tražio pristup ključnim mineralima i jednosmerni dogovor o razmeni podataka na deset godina. Lusaka je zatražila reviziju i upozorila da bi prekid dogovora mogao ugroziti finansiranje iz programa PEPFAR — izvor više od 80% finansiranja HIV programa u zemlji.

Kenija je potpisala memorandum vredan 2,5 milijarde dolara, ali je predmet sudske tužbe zbog tvrdnji da sporazum može ugroziti privatnost podataka miliona ljudi.

Više od deset afričkih država (između ostalih: Nigerija, Kenija, Senegal, Bocvana, Etiopija, Angola, Kamerun, Mozambik, Malavi) sklopilo je neke oblike memoranduma sa SAD, ali mnogi ključni uslovi ostaju netransparentni.

Moguće posledice

Posledice vezivanja zdravstvene pomoći za pristup podacima ili mineralnim resursima su višestruke:

• rizik od eksploatacije prirodnih resursa i erozije suvereniteta nad podacima;
• prekid vitalnih zdravstvenih usluga ukoliko se pregovori ne završe;
• neizvesnost za civilno društvo i lokalne NVO koje su izostavljene iz pregovora i planiranja;
• dilema između redukovanja zavisnosti od strane donatora i očuvanja hitnih zdravstvenih programa.

Analitički osvrt

Stručnjaci ukazuju da reforme u sistemu međunarodne pomoći mogu biti potrebne, ali da povezivanje pomoći sa eksploatacijom kritičnih resursa predstavlja problematičan presedan. Globalno javno zdravlje je, prema mnogim analitičarima, i dalje oblast gde međunarodna pomoć ima opravdanje zbog direktnih humanitarnih i bezbednosnih koristi.

Zaključak

Slučajevi poput Zimbabvea i Zambije pokazuju tenziju između potreba za hitnom zdravstvenom podrškom i dugoročnih strateških interesa zemalja primaoca. Transparentnost, uključivanje lokalnih zdravstvenih stručnjaka i civilnog društva, kao i jasno definisani mehanizmi beneficija i zaštite podataka, ključni su za izbegavanje eksploatatorskih praksi i očuvanje javnog zdravlja.