Fosilizovani kljovi otkrivaju da su tokom krede postojale hobotnice dužine procenjene na 23–62 stope (≈7–19 m). Istraživanje identifikovalo je dve vrste, Nanaimoteuthis jeletzkyi i Nanaimoteuthis haggarti, i zabeležilo habanje kljova koje ukazuje na razbijanje tvrdog plena. Nalaz sugeriše moguću lateralizaciju ponašanja (povezanu s inteligencijom), ali stručnjaci upozoravaju na nesigurnost metoda procene veličine.
Nije Samo Mit: Divovske Hobotnice Kao „Krakeni“ U Morima Krede (7–19 m)
Fossil records reveal two giant species of octopus at the top of the food chain 100 million years ago. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Novi paleo-podaci sugerišu da su u morima pre oko 100 miliona godina postojale hobotnice koje su mogle dostići između 23 i 62 stope (približno 7–19 metara). Na osnovu fosilizovanih kljova istraživači su rekonstruisali dve izumrle vrste i zaključili da su te životinje mogle biti snažni grabljivci — možda čak i konkurencija tadašnjim velikim morskim predatorima.
Glavni nalazi
Studija objavljena u Science opisuje fosilizovane kljove koji su pripadali pretpostavljenim vrstama Nanaimoteuthis jeletzkyi i Nanaimoteuthis haggarti. Na osnovu veličine i oblika kljova i čeljusti autori su procenili ukupnu dužinu jedinki na 23–62 stope (≈7–19 m) i uočili oblike habanja koji ukazuju da su razgrađivale tvrdokorni plen kao što su školjke.
Kako su došli do ovih procena
Hobotnice retko ostavljaju fosile jer nemaju spoljašnje tvrdo kućište; kljovi (beaks) su među retkim čvrstim strukturama koje se mogu sačuvati. Istraživači su merili i rekonstruktovali kljove i čeljusti kako bi procenili veličinu tela i navike ishrane. Zabeleženo je i neujednačeno habanje kljova — do ~10% gubitka na jednoj strani — što autori tumače kao znak lateralizovanog ponašanja (slično „desnorukosti“ ili „levorukosti“), povezano s većim kognitivnim sposobnostima.
Sumnje i ograničenja
Neimenovani kritičari i stručnjaci upozoravaju da su metode za procenu veličine podložne greškama i da date procene obuhvataju širok raspon. René Hoffmann i drugi ističu da sama velika veličina ne dokazuje automatski ulogu apex-predatora — ponašanje i ekološki kontekst ostaju nejasni.
„Sa velikim telima, dugim krakovima, snažnim čeljustima i naprednim ponašanjem, predstavljale su nešto što bi se moglo nazvati pravim kretaskim krakenom,“ rekao je Yasuhiro Iba, vodeći autor studije.
Zašto je ovo važno
Otkriće proširuje pogled na sastav drevnih morskih zajednica, pokazujući da su pored velikih kičmenjaka (ribe, morske reptile, kitove) i neki beskralježnjaci mogli zauzimati značajne predatorske niše. Nalaz podstiče dalja istraživanja kako bi se preciznije odredile veličina, ponašanje i uloga ovih životinja u krede.
Zaključak: Dok dokazi iz kljova ukazuju na postojanje izuzetno velikih hobotnica u krede i na moguće kompleksno ponašanje, potrebne su dodatne analize i više fosilnih nalaza da bi se potvrdile njihove tačne dimenzije i ekološka uloga.
Pomozite nam da budemo bolji.
