Istraživači sa Hokkaido University otkrili su fosilizovane vilice perajastih hobotnica (Cirrata) u stenskim uzorcima starih 100–72 miliona godina. Analiza pokazuje da su neke jedinke mogle dostići gotovo 20 m, a vilice su imale do 10% istrošenog vrha, što ukazuje na agresivan stil hranjenja. Nalazi sugerišu da su beskralješnjaci mogli zauzimati uloge vršnih morskih grabljivaca u kasnoj kredi.
Otkrivena "gigantska" prastara hobotnica: Vilice su lomile plen, neke jedinke mogle su biti duge skoro 20 m
'Gigantic' ancient octopus used jaws to crush prey and hunted alongside the dinosaurs 100M years ago: study
Novo istraživanje otkriva da su rani srodnici hobotnica iz perioda kasne krede mogli biti znatno veći i agresivniji nego što se ranije pretpostavljalo. Tim sa Hokkaido University analizirao je fosilizovane vilice iz stenskih uzoraka starosti između 100 i 72 miliona godina i objavio nalaze u časopisu Science.
Kako su otkrili fosile?
Istraživači su primenili visoko-rezolucionu tomografiju brušenjem u kombinaciji sa modelom veštačke inteligencije kako bi identifikovali sitne, ali dobro očuvane strukture vilica u sedimentnim stenskim uzorcima iz Japana i sa Vankuverovog ostrva. Pošto su hobotnice uglavnom mekog tela, njihove meke strukture retko se sačuvaju — vilice (kljunovi) su među retkim delovima koji mogu ostati u fosilom zapisu.
Šta su našli?
Pronađeni fosili pripadaju izumrlom redu perajastih hobotnica poznatom kao Cirrata. Na osnovu veličine i oblika vilica, autori studije procenjuju da su neke jedinke mogle dostići ukupnu dužinu od skoro 20 metara. Istovremeno, vilice pokazuju izražen stepen trošenja — ogrebotine, naprsline i do 10% izgubljenog vrha vilice kod potpuno odraslih primeraka — što ukazuje na česta i snažna mehanička dejstva tokom hranjenja.
Octopuses’ earliest relatives that lived 100 million years ago may have been "gigantic" predators that hunted alongside the dinosaurs, according to new research.(Getty Images)
Profesor Yasuhiro Iba (Hokkaido University): „Naši nalazi sugerišu da su najranije hobotnice bile gigantski predatori koji su zauzimali vrh morskog hranidbenog lanca u krednom periodu.”
Zašto je ovo važno?
Ovi nalazi menjaju uobičajenu sliku morskih ekosistema kasne krede, u kojima su dominantne uloge obično pripisivane kičmenjacima. Pokazalo se da su beskralješnjaci, bar u nekim granama, mogli evoluirati u velike i efikasne vršne grabljivce. Autori ističu da kombinacija snažnih vilica i gubitka spoljnjeg skeleta (što omogućava veću fleksibilnost i rast) može biti ključna strategija za postizanje velikih dimenzija i predatorskog načina života.
Ograničenja i buduća istraživanja
Iako su fosilne vilice snažan dokaz, procene ukupne dužine zasnovane su na upoređivanju sa modernim i fosilnim rođacima te nose određenu nestabilnost. Potrebna su dodatna otkrića — više kostiju, tragova ili bolje očuvanih primeraka — kako bi se potvrdile tačne proporcije, navike i ekološka uloga ovih prastarih hobotnica.
Zaključak: Otkriće vilica iz kasne krede ukazuje na to da su neki prastari predstavnici hobotnica mogli biti izuzetno veliki i agresivni grabljivci, čime se preispituje ranija predstava o hijerarhiji morskih predatora u doba dinosaura.
Pomozite nam da budemo bolji.
