Nova analiza fosila Pohlsepia mazonensis pokazala je da primerak iz Mazon Creeka nije hobotnica, već nautiloid povezan s današnjim Nautilus. Ključni dokaz bila je radula — niz zuba čiji raspored odgovara nautiloidima, a ne krunskim koleoidima. Reinterpretacija briše fosil kao ključnu tačku kalibracije za rano poreklo hobotnica i usklađuje fosilne i molekularne podatke o njihovom nastanku.
Fosil star 300 miliona godina koji je „bio“ najstarija hobotnica — radula otkriva da je u stvari nautiloid
A famous 300-million-year-old “octopus” fossil was actually a nautiloid, hidden by decay before fossilization. (CREDIT: Isabelle Kruta et al., in Palaeontology)
Novi pregled čuvenog fosila Pohlsepia mazonensis iz ležišta Mazon Creek u Ilinoisu pokazao je da primerak koji je decenijama smatran najstarijom hobotnicom zapravo nije hobotnica, već nautiloid — rod koji je povezan sa današnjim Nautilus vrstama. Presudni dokaz bila je radula, niz sitnih zuba otkriven pod modernim slikovnim metodama.
Kako je nastala zabuna?
Kada je Pohlsepia prvi put opisana 2000. godine, tumačena je kao cirratna hobotnica (dubokomorska grupa sa perajama). To bi, po tadašnjoj interpretaciji, pomerilo poreklo hobotnica stotinama miliona godina unazad. Međutim, fosil je uvek bio kontroverzan jer je nedostajalo nekoliko ključnih karakteristika očekivanih kod prave cirratne hobotnice — tragovi unutrašnjeg oklopa, uredan red prisesaka i tipični arm-cirri nisu bili jasno vidljivi.
A reconstruction drawing of Pohlsepia mazonensis. (CREDIT: Dr. Thomas Clements, University of Reading)
Šta su pokazale nove metode?
Tim na čelu sa dr Thomasom Clementsom sa Univerziteta u Readingu ispitao je uzorak skenirajućom elektronskom mikroskopijom, mikro-CT-om, multispektralnim snimanjem i sinhrontronskom mikro-XRF analizom u SOLEIL objektu u Francuskoj. Sinhrontron je omogućio otkrivanje sitnih struktura skrivljenih ispod površine kamena — najvažnije od njih bila je radula.
Radula je traka za hranjenje sa redovima zuba svojstvena mekušcima. U analiziranom uzorku identifikovano je najmanje 11 elemenata po redu, uz kljunaste usne strukture — dovoljno da se utvrdi da je životinja mekušac, ali ne i hobotnica.
Moderne krunske koleoide (hobotnice, lignje, sipke) imaju 7 ili 9 elemenata u svakoj vrsti radule, dok nautiloidi tipično imaju 13. Autori smatraju da Pohlsepia verovatno ima 13 elemenata, a delovi koji nedostaju rezultat su lošeg očuvanja.
The fossils and soft tissue anatomy of Pohlsepia mazonensis and cf. Paleocadmus sp. (a) Pohlsepia mazonensis PE51727a (part). (b) Pohlsepia mazonensis PE51727b (counterpart). (c) The putative anatomy of Pohlsepia mazonensis (PE51727a). (d) cf. Paleocadmus sp. (PE29383). (e) cf. Paleocadmus sp. (PE32522). (CREDIT: Proceedings of the Royal Society B)
Reinterpretacija i posledice
Radula pronađena kod Pohlsepia dobro se poklapa sa radulom iz drugog fosila sa istog ležišta, Paleocadmus pohli, pa autori zaključuju da je Pohlsepia mazonensis junior sinonim za Paleocadmus pohli. Drugim rečima, fosil je preklasifikovan kao nautiloid.
Jedan razlog prethodne zabune jeste raspadanje pre same fosilizacije: životinja je, verovatno, počela da se raspada pre nego što je telo zatvoreno u sideritnu konkreciju, pa su izobličena meka tkiva stvorila oblike koji su ličili na peraje i krake.
Radulae of extinct and extant cephalopods. (CREDIT: Proceedings of the Royal Society B)
Ova promena identiteta ima značajne implikacije za evoluciju glavonožaca. Bez Pohlsepia kao „paleozojske“ tačke kalibracije, fosilni zapis bolje se uklapa sa molekularnim studijama koje predlažu kasnije, mezozojsko poreklo krunskih hobotnica. Istovremeno, reinterpretacija postavlja Paleocadmus kao najstariji poznati zapis mekotkivnog nautiloida — stareći prethodni rekordan nalaz za oko 220 miliona godina.
Šta nauka dobija?
Studija je i upozorenje: velike evolucione tvrdnje ne bi trebalo da počivaju na jednom dvojbenom uzorku bez ponovnog ispitivanja modernim metodama. Ovo otkriće pokazuje koliko raspadanje i ograničeno očuvanje mogu odvesti tumačenje u pogrešnom smeru — ali i koliko napredne slikovne tehnike mogu brzo promeniti naučni konsenzus.
Rad je objavljen u časopisu Proceedings of the Royal Society B Biological Sciences. Autori pozivaju na proveru drugih kontroverznih fosila kako bi se postigla bolja usklađenost između fosilnih i molekularnih podataka.
Pomozite nam da budemo bolji.
