RMIT tim je razvio akrilnu nanotexturiranu foliju čiji nanopilari mehanički istežu i oštećuju virusni omotač. U laboratorijskom testu folija je uništila ili teško oštetila 94% hPIV‑3 nakon jednog sata; efekat je najučinkovitiji pri razmaku pilara od ~60 nm i opada pri ~200 nm. Materijal je fleksibilan, jeftin za proizvodnju i deluje kontinuirano, ali su potrebna dodatna ispitivanja na drugim virusima, zakrivljenim površinama i dugotrajnosti.
Folija koja rasparča viruse na dodir: Akrilni nanosloj ubio 94% hPIV‑3 u laboratorijskim testovima
This Insect-Inspired Film Kills Viruses on ContactYuichiro Chino - Getty Images
Tim istraživača sa RMIT University u Australiji razvio je fleksibilnu akrilnu foliju sa nanostrukturama koje mehanički oštećuju viruse pri kontaktu, bez upotrebe hemijskih dezinfekcenata. Studija objavljena u časopisu Advanced Science pokazala je da je folija uništila ili teško oštetila 94% humanog parainfluenza virusa tipa 3 (hPIV‑3) nakon jednog sata izlaganja.
Kako funkcioniše nanopovršina?
Folija je prekrivena gustim nanopilarima — mikroskopskim stubićima koji oponašaju topografiju krila cikada i važki. Ključni parametar je razmak između pilara: u eksperimentima je razmak od ≈60 nanometara doveo do visokog nivoa oštećenja virusa jer više pilara istovremeno pritisne i istegne virusni omotač preko tačke pucanja. Kada se razmak poveća, efikasnost opada i praktično nestaje pri oko 200 nanometara.
„Priroda nudi primere površina bez bakterija... Eksperimenti sa zlatom prekrivenim krilima pokazali su da efekat nije hemijski već topografski,“ istakla je Elena Ivanova iz RMIT‑a.
Prednosti i moguće primene
Za razliku od tečnih dezinfekcionih sredstava, ova folija deluje stalno i ne zahteva ponovnu primenu, ne ostavlja hemijske ostatke i ne doprinosi razvoju antimikrobne rezistentnosti. Potencijalne primene uključuju oblaganje površina u bolnicama, zaštitne presvlake za uređaje visokog dotika (pametni telefoni, ekrani) i druge javne površine gde je trajna zaštita poželjna.
Ograničenja i budući koraci
Iako su rezultati obećavajući, autori upozoravaju na nekoliko važnih ograničenja: testirano je samo na hPIV‑3 (envelopovan virus), potrebno je ispitati efikasnost protiv drugih virusa — posebno manjih i neobloženih virusa — kao i na zakrivljenim površinama gde geometrija može povećati razmak pilara. Materijal je izdržljiv, ali se vremenom troši, pa su potrebna dugoročna ispitivanja izdržljivosti i sigurnosti. Raniji pokušaji sa silicijumom bili su previše kruti, pa je akril izabran kao fleksibilnija i jeftinija alternativa.
Autori napominju da je proizvodnja jeftina i spremni su za saradnju sa industrijom radi skaliranja proizvodnje. Ipak, pre šire upotrebe neophodna su dodatna laboratorijska i polja testiranja kako bi se potvrdila efikasnost i trajnost u realnim uslovima.
„Smatramo da je ova tekstura snažan kandidat za svakodnevnu upotrebu,“ rekla je Ivanova, uz napomenu da su potrebni dalji koraci ka industrijskoj primeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
