Studija u Royal Society of Chemistry pokazuje da nitrilne i lateks rukavice oslobađaju stearate koji u testovima mogu davati lažne pozitivne signale mikroplastike. U kontrolisanim uslovima zabeleženo je oko 2.000 lažnih pozitivnih po mm², a u nekim merenjima nivoi su bili hiljade puta viši od očekivanih. Autori preporučuju upotrebu cleanroom rukavica, strože kontrole i spektroskopske metode za razlikovanje prave mikroplastike od kontaminacije.
Nova studija: laboratorijske rukavice mogu lažno povećati nalaze mikroplastike
Photo Credit: iStock
Nova studija objavljena u časopisu Royal Society of Chemistry otkriva da uobičajene nitrilne i lateks rukavice mogu osloboditi čestice koje iz laboratorijskih testova izgledaju kao mikroplastika, što ozbiljno utiče na preciznost istraživanja.
Tim sa Univerziteta Mičigen utvrdio je da rukavice oslobađaju stearate — male organske čestice koje u analitičkim metodama mogu imitirati signale prave mikroplastike. U nekim merenjima istraživači su registrovali nivoe koji su bili i hiljade puta viši od očekivanih.
Madeline Clough je opisala situaciju kao pravu potjeru za izvorom kontaminacije — od plastičnih bočica do čestica u vazduhu — i na kraju su otkrili da su rukavice glavni krivac.
U kontrolisanim testovima rukavice su dale otprilike 2.000 lažnih pozitivnih signala po kvadratnom milimetru, brojka koja može značajno izmeniti zaključke u studijama koje zavise od detekcije veoma malih količina plastike.
Zašto je ovo važno
Mikroplastika se nalazi gotovo svuda — u okeanima, vodi za piće i čak u ljudskom organizmu — pa je precizno merenje ključno za procenu rizika i donošenje efikasnih mera. Ako su podaci zagađeni laboratorijskim izvorima, može doći do pogrešnih procena obima problema i njegove opasnosti po zdravlje.
Kako smanjiti grešku
Autori studije predlažu nekoliko rešenja:
- Prelazak na cleanroom rukavice koje oslobađaju znatno manje čestica.
- Uvođenje strožih kontrola kontaminacije u protokole — posebni blank uzorci, testovi rukavica i rad u kontrolisanim uslovima.
- Korišćenje spektroskopskih metoda (npr. FTIR i Raman) i hemijskih analiza kako bi se razlikovali stearati od stvarne plastične frakcije.
Anne McNeil naglašava da ovo otkriće ne umanjuje ozbiljnost problema: iako možemo preuveličavati neke rezultate, mikroplastika i dalje predstavlja značajan i rastući problem.
Praktični saveti za istraživače i potrošače
Istraživačima se savetuje da revidiraju postojeće skupove podataka koji bi mogli biti pogođeni kontaminacijom i da primene nove metode za korekciju. Potrošačima je preporuka smanjiti upotrebu jednokratne plastike, pravilno reciklirati i što više ponovo koristiti proizvode kako bi se dugoročno smanjila količina plastike koja postaje mikroplastika.
Ovo otkriće je važan podsetnik da i sami laboratorijski alati mogu menjati rezultate, te da su pažljivi protokoli i stalna verifikacija merenja ključni za pouzdanu nauku.
Pomozite nam da budemo bolji.
