SAD Razmatraju Nove Tarife i Zabrane Uvoza zbog Prinudnog Rada — Xinjiang U Fokusu

Pro-carinske organizacije i grupe za ljudska prava pozvale su administraciju Donalda Trumpa da uvede nove zabrane uvoza, carine i kvote kako bi se suzbile prakse prinudnog rada u Kini i drugim državama, te da podstaknu trgovinske partnere da usvoje strože mehanizme sprovođenja.

Oko 60 svedoka trebalo bi da svedoči na dvodnevnom javnom saslušanju u okviru istrage Predstavnika za trgovinu SAD poznate kao "Odeljak 301", koja istražuje tvrdnje o neuspehu oko 60 zemalja da spreče uvoz roba proizvedenih prinudnim radom.

Istraga i politički kontekst

Istraga, pokrenuta sredinom marta, deo je šireg napora administracije da povrati pritiskom carina nakon što je Vrhovni sud SAD početkom godine ukinuo ranije uvedene globalne tarife izvanrednim zakonom. Među istragama je i ona o višku industrijskog kapaciteta. USTR Jamieson Greer izjavio je da želi da završi istrage do jula, kada ističe privremena tarifa od 10%.

Predlozi mera

Koalicija za Prosperitet Amerike (Coalition For A Prosperous America), grupa koja zastupa domaće industrije, predlaže kombinujuće pristupe: osim tarifa, uvozne licence, kvantitativne mere i obavezu uvoznika da pre carinjenja dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom. Mihir Torsekar, viši ekonomista CPA, u pripremljenom svedočenju tvrdio je da "prinudni rad funkcioniše kao skrivena proizvodna subvencija" i da niže jedinične troškove prenose na tržište.

• Izdavanje uvoznih licenci za lance snabdevanja sa dokumentovanim rizicima prinudnog rada.
• Prebacivanje tereta dokaza na uvoznike — dokaz da roba nije nastala prinudnim radom pre puštanja kroz carinu.
• Uvođenje tarifa-po-kvoti (tariff-rate quotas) za sektore visokog rizika kao što su solarni proizvodi, pamučni tekstil i riblji proizvodi.

Xinjiang: specifičan primer

SAD su već uvele opštu zabranu uvoza iz kineskog regiona Xinjiang, koji proizvodi oko petine svetskog pamuka i veliki deo svetkog polisilicijuma za solarne panele. Važne optužbe uključuju pritvaranje miliona Ujgura i drugih muslimanskih manjina u kampovima za prinudni rad — roba iz tih izvora ne može se uvoziti u SAD prema Zakonu o sprečavanju prinudnog rada Ujgura.

Međutim, neki svedoci upozoravaju da mnoge druge zemlje nisu usvojile slične zabrane ili mehanizme. Samir Goswami iz Global Rights Compliance ističe da britanski Zakon o modernom ropstvu naglašava transparentnost lanaca snabdevanja, ali ne zabranjuje izričito uvoz proizvoda proizvedenih prinudnim radom, dok će EU regulativa punu snagu imati tek do 2027. godine.

Oprez industrije

S druge strane, udruženja industrije, poput Consumer Technology Association, pozivaju na oprez i upozoravaju da istraga ne treba biti izgovor za ponovno uvođenje širokih tarifa koje bi štetile američkim potrošačima i kompanijama. CTA traži jasnu vezu između neuspeha sprovođenja zabrana prinudnog rada i stvarne trgovinske štete za SAD, naglašavajući da je važno utvrditi da li roba proizvedena prinudnim radom zaista ulazi na američko tržište.

"Relevantno pitanje je da li roba proizvedena prinudnim radom ulazi na američko tržište, a ne da li ulazi na strana tržišta," rekao je Ed Brzytwa iz CTA.

Među alternativama predloženim industriji su i koordinisane međunarodne akcije koje bi pomogle zemljama da izgrade efikasnije zabrane i sisteme za proveru lanaca snabdevanja, umesto da se troškovi preusmere na radnike i potrošače.

Istraga bi mogla dovesti do novih carinskih mera protiv zemalja poput Kine i Rusije, ali i protiv nekih saveznika, uključujući Australiju, Kanadu, EU, Veliku Britaniju, Izrael, Indiju, Katar i Saudijsku Arabiju — u zavisnosti od nalaza i preporuka USTR-a.

Napomena: Predložene mere i diskusije na javnom saslušanju pokazuju napetost između trgovinske politike, zaštite ljudskih prava i ekonomskih posledica koje bi široke carinske mere mogle izazvati.