SAD su uvele sankcije velikoj rafineriji u Kini i oko 40 pomorskih kompanija i tankera zbog uvoza iranske nafte. Među pogođenima je Hengli Petrochemical u Dalianu, sa kapacitetom od oko 400.000 barela dnevno; američko ministarstvo finansija tvrdi da je rafinerija od 2023. prihodovala stotine miliona dolara za iransku vojsku. Sankcije su deo šire američke strategije da se preseku prihodi Irana i dolaze u trenutku visokih tenzija zbog blokade Tjesnaca Hormuz i poremećaja na tržištu energenata.
SAD Uvele Sankcije Jednoj Velikoj Rafineriji u Kini i Oko 40 Tankera Zbog Iranske Nafte
Treasury Secretary Scott Bessent testifies on his agency's proposed budget estimates for fiscal year 2027 at a Senate Appropriation subcommittee, at the Capitol in Washington, Wednesday, April 22, 2026. (AP Photo/J. Scott Applewhite)(ASSOCIATED PRESS)
Administracija predsednika Donalda Trumpa uvela je ekonomske sankcije prema velikoj rafineriji sa sedištem u Kini i oko 40 pomorskih kompanija i tankera optuženih za prevoz iranske nafte, saopštila je agencija AP.
Odluka, objavljena u petak, predstavlja sprovođenje najava o uvođenju sekundarnih sankcija — mera kojima SAD kaznjavaju strane firme i institucije koje posluju sa Iranom tako što ih isključuju iz američkog finansijskog sistema i prete kaznenim merama onima koji s njima posluju.
Među pogođenima je i postrojenje Hengli Petrochemical u luci Dalian, sa preradnim kapacitetom od oko 400.000 barela sirove nafte dnevno, što ga čini jednom od najvećih nezavisnih rafinerija u Kini. Ministarstvo finansija SAD navodi da je Hengli od 2023. primao pošiljke iranske sirove nafte i da je time za iransku vojsku generisao stotine miliona dolara prihoda.
Kontekst i međunarodne tenzije
Sankcije su donete u jeku rastućih tenzija u regionu: SAD su ovog meseca takođe uvele fizičku blokadu Tjesnaca Hormuz, ključne pomorske arterije za globalnu snabdevanje energentima. Rat oko Persijskog zaliva ograničava izvozni saobraćaj nafte i gasa, što podiže cene energenata i izaziva poremećaje u trgovini.
Ministarstvo finansija SAD poručilo je da će nastaviti da „steže mrežu brodova, posrednika i kupaca“ koje Iran koristi da bi plasirao naftu na svetska tržišta. Pismo koje je nedavno poslato finansijskim institucijama u Kini, Hong Kongu, UAE i Omanu upozorava da bi one mogle biti podložne sekundarnim sankcijama ako omogućavaju protok iranskog novca i transakcija.
Kako je iranska nafta stizala u Kinu
Prema objavljenim podacima, Kina je ranije bila najveći kupac iranske nafte, uvozeći 80–90% iranskih količina pre izbijanja rata između SAD-a i Izraela s Iranom. Delovi trgovine odvijali su se preko takozvane "senke flote" — brodova kojima se prikriva poreklo tereta, često prepakovanog ili prijavljenog kao nafta iz trećih zemalja poput Malezije. Manje, tzv. "teapot" rafinerije često su bile kupci ovakvih pošiljki.
Kina se ranije protivila američkim sankcijama, a zvaničnici su upozoravali da sankcije narušavaju međunarodnu trgovinu. Međutim, mnoge velike kineske kompanije i banke i dalje se pridržavaju sankcija SAD, jer su izloženije američkom finansijskom sistemu.
Reakcije i dalje mere
Nakon uvođenja prethodnih sankcija, portparol kineske ambasade u Vašingtonu, Liu Pengyu, izjavio je da takve mere "potkopavaju međunarodni trgovinski poredak i pravila, remete normalne ekonomske i trgovinske razmene i narušavaju legitimna prava i interese kineskih kompanija i pojedinaca."
Ministarstvo finansija SAD je takođe izdalo privremene izuzetke od sankcija za određene tokove ruske nafte i jednokratan izuzetak za iransku naftu koja je već bila na moru, pokušavajući da ublaži kratkoročne posledice na globalno tržište energenata.
AP je pokušavao da dobije komentar od kineskih zvaničnika povodom novih sankcija.
Pomozite nam da budemo bolji.
