Rat između Irana i SAD utiče na globalnu ekonomiju kroz rast cena nafte, što je jedan od ključnih ciljeva Teherana. Iran primenjuje asimetrične taktike — od pretnji podmorskim kablovima do napada na tankere u Hormuškom moreuzu — kako bi stekao pregovaračku prednost. Pregovori su zapali, tržišta su nervozna, a svet čeka ko će prvi popustiti.
Ko Će Prvi Popustiti? Kako Sukob Irana i SAD Pogađa Svetsku Ekonomiju
US forces patrol the Arabian Sea near the Iranian-flagged Touska on April 20, after it attempted to evade a US naval blockade. - US Navy
Pregovori o miru između Irana i SAD zapali su u ćorsokak, a svetska tržišta prate svaki pomak. Dok američka administracija ne postavlja rokove za okončanje sukoba, Teheran koristi asimetrične taktike kako bi podigao cenu nafte i stekao pregovaračku prednost.
The Ruwais refinery and petrochemical complex in the United Arab Emirates on May 14, 2018. - Christophe Viseux/Bloomberg/Getty Images/File
Iranski cilj: pritisak kroz rast cena nafte
Podizanje cene energenata postalo je jedno od centralnih ciljeva Irana u ovom sporu. Ograničene, ali učestale akcije u regionu Hormuškog moreuza imaju neposredan uticaj na snabdevanje i očekivanja tržišta, što podiže cene nafte i stvara dodatni pritisak na Vašington.
President Donald Trump walks across the South Lawn toward the White House after landing in Marine One on April 17. - Samuel Corum/Getty Images
Asimetrične pretnje i pomorski incidenti
Iranski državni i blisko povezani mediji javno su spekulisali o osetljivim ciljevima — uključujući i izveštaje da su najmanje sedam podmorskih podatkovnih kablova koncentrisano na uskom delu morskog dna u Hormuškom moreuzu. Takve pretnje pokazuju da Teheran istražuje netipične načine pritiska, koji su skupi i zahtevaju vreme za saniranje.
US forces patrol the Arabian Sea near M/V Touska on April 20, 2026, after the Iranian-flagged vessel attempted to evade a US naval blockade. - US Navy
Istovremeno, manji iranski patrolni i brzi čamci redovno napadaju ili ometaju komercijalne brodove u blizini ključnih pomorskih ruta. Iako bi američke snage imale superiornu vatrenu moć u direktnom sukobu, geografska blizina i taktike asimetričnog ratovanja privremeno daju Iranu prednost.
Pretnje ključnim ciljevima i razgovori koji zapinju
Teheran je preteći pomenuo ciljeve u zalivskim državama uklјučujući rafinerije kao što su Ruwais u UAE i Abqaiq u Saudijskoj Arabiji — postrojenja koja su kritična za globalnu preradu sirove nafte. Diplomatija je trenutačno otežana: iranski pregovarači, predvođeni Mohammadom Bagherom Ghalibafom, tvrde da ne pregovaraju „pod senkom pretnji” i odbili su da se pojave na poslednjem krugu razgovora u Islamabadu.
"Imam sve vreme sveta, ali Iran ga nema — sat otkucava!" — izjava koja je na društvenim mrežama pripisana američkom predsedniku.
"Ne prihvatamo pregovore pod senkom pretnji," — poruka iranskog pregovarača Mohammad Bagher Ghalibafa koja odražava tvrd stav Teherana.
Tržišta i globalne posledice
U odsustvu jasnog diplomatskog rešenja, globalne berze, cene energije i lanci snabdevanja ostaju osetljivi. Rast cene nafte pogoršava inflatorne pritiske i povećava rizik za ekonomije zavisne od energenata. Investitori prate svaki znak eskalacije ili moguće deeskalacije, dok politički pritisci rastu i na strani Vašingtona i na strani regiona.
Zaključak
Iako je potencijal za širi oružani sukob i dalje prisutan, trenutni obrasci pokazuju da Iran koristi kombinaciju asimetričnih akcija i diplomatske taktike kako bi izgarantovao ustupke bez direktne konvencionalne konfrontacije. Svet sada sve više postavlja pitanje: ko će prvi popustiti — i po koliku cenu?
Pomozite nam da budemo bolji.
