Iranski zvaničnici su uzvratili na Trampovo obraćanje upozorenjem na „razornije i šire“ udare, dok se razmena vojnih udara nastavlja. Hormuški moreuz, kroz koji protiče oko petine svetske proizvodnje nafte, ostaje uglavnom blokiran, što je podiglo cenu brent na oko 108 USD po barelu. Diplomatija pokušava da okupi koaliciju država za ponovno otvaranje prolaza, ali evropski zvaničnici upozoravaju da njegovo silovito otvaranje nije realno i zahtevaju koordinaciju s Iranom.
Iran Preti „Razornim i Širim“ Udarima Nakon Trampovog Govora — Hormuški Moreuz Blokiran, Brent Na 108 USD
President Donald Trump speaks from the White House in Washington, D.C. on April 1, 2026.(Alex Brandon—Getty Images)
Iranski zvaničnici su uputili upozorenje SAD i Izraelu o "razornim, širim i destruktivnijim" udarima nakon što je predsednik Donald Trump u nacionalnom obraćanju rekao da je Amerika blizu postizanja ključnih vojnih ciljeva i zapretio da će udariti po Iranu "izuzetno jako" u naredne dve do tri nedelje.
Šta su rekli iranski zvaničnici
Ebrahim Zolfaqari, portparol iranske vojske, poručio je:
„Morate platiti cenu za agresiju koju ste započeli nad časnim, dragim i muslimanskim narodom. Ne znate ništa o našim veoma opsežnim i strateškim kapacitetima.“
On je dodao da će rat trajati dok se protivnici Irana ne suoče sa „trajnim žaljenjem i predajom“. Portparol je takođe odbacio Trumpovu tvrdnju da je „Iran u suštini razoružan“, navodeći da su ciljani objekti bili „neznatni“ i da američka vojska ne može da dođe do ključnih proizvodnih lokacija.
Vojne operacije i nove razmene udara
Rat, koji je ušao u 34. dan, nema jasnog kraja: Iran je nastavio napade duž Persijskog zaliva uprkos Trampovim pretnjama, dok su izraelske snage izvele nove vazdušne udare prema Teheranu, ciljajući jedinice Iranove Revolucionarne garde (IRGC) i postrojenja za proizvodnju raketa. Esmail Baghaei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavio je da Teheran „nema izbora osim da snažno odgovori“ i upozorio da se neće tolerisati "zlokobni ciklus rata, pregovora i prekida vatre" koji se ponavlja.
Hormuški moreuz i ekonomske posledice
Hormuški moreuz, ključni pomorski prolaz između Persijskog zaliva i Omanskog zaliva kroz koji protiče oko petina svetske proizvodnje nafte, ostaje u velikoj meri blokiran. Iran ga je iskoristio kao politički adut nakon početnih američko-izraelskih udara 28. februara, zbog čega su prolazi brodova drastično smanjeni, a trgovina praktično stala. Kao rezultat političkih tenzija i prekida u plovidbi, cena brent nafte porasla je na oko 108 USD po barelu, što dodatno pojačava brige oko rasta cena goriva globalno.
Međunarodna reakcija i diplomatski napori
U svom obraćanju, Trump je kritikovao saveznike koji nisu poslali ratne brodove da ponovo otvore moreuz, čak predloživši da zemlje koje ostanu bez goriva „kupe naftu iz SAD“ ili „odu i jednostavno zauzmu moreuz“. U intervjuu je takođe zapretio mogućim povlačenjem SAD iz NATO-a zbog neaktivnosti saveznika.
Ujedinjeno Kraljevstvo, predvođeno premijerom Keir Starmerom, odbija da se „uvuče“ u rat i ističe delovanje u britanskom nacionalnom interesu. Britanska ministarka spoljnih poslova Yvette Cooper organizovala je virtuelni sastanak koalicije od preko 30 zemalja kako bi se razgovaralo o opcijama za ponovno otvaranje Hormuškog moreuza — sastanku kojem SAD prema izveštajima nisu prisustvovale.
Francuski predsednik Emmanuel Macron ocenio je tokom posete Južnoj Koreji da je „nerealno" očekivati da se moreuz ponovo otvori silom i pozvao na rešenja „u koordinaciji sa Iranom".
Kako dalje?
Situacija ostaje izuzetno napeta i podložna naglim promenama: dalji sukobi mogu dodatno poremetiti globalne energetske tokove i podići cene nafte i derivata. Diplomatski napori da se otvori Hormuški moreuz i smanje tenzije su u toku, ali nijedna strana još nije ponudila jednostavno rešenje.
Napomena: Svi citati i podaci u tekstu zasnovani su na izveštajima iz izvornog članka; situacija se brzo menja i preporučuje se praćenje najnovijih informacija iz proverenih izvora.
Pomozite nam da budemo bolji.
