Novi dokumenti preispituju potragu za Amelijom Earhart: Da li je fokus na Howlandu bio greška?

Nestanak Amelije Earhart jedno je od najintrigantnijih vazduhoplovnih misterija 20. veka. Nedavno objavljeni dokumenti, koji su javnosti dostupni od 2025. godine, ponovo otvaraju pitanje: da li su traganja za poznatom avijatorkom bila zaista temeljna — ili je pretraga bila usmerena i ograničena na pogrešnu oblast?

Analiza Jeffa Garcije i kontradikcije u zapisima

Jeff Garcia, projektant sistema i istraživački analitičar, predstavio je svoju analizu u emisiji "Reality Check". Prema njegovom pregledu fajlova, mornarica je imala "tunelski pogled" tokom potrage i snažno se fokusirala na ostrvo Howland, što je, tvrdi on, moglo da isključi druge potencijalne lokacije za prinudno sletanje.

"Ne možete tvrditi da je pretraga bila temeljna, a istovremeno usmeriti sve napore oko jedne lokacije — to jednostavno nije logično," rekao je Garcia.

Šta su radijski zapisi i kuda je avion mogao da ide

Avion kojim su leteli Amelija Earhart i njen navigator Fred Noonan leteo je iznad Tihog okeana dok je Earhart pokušavala da postane prva žena koja će obleteti svet avionom. Brod Obalske straže Itasca bio je zadužen za pomoć u navigaciji. Poslednji radio-prenosi ukazivali su na to da Earhart nije uspela da locira Itasca-u i da joj ponestaje goriva.

Garcia podseća da je u jednom zabeleženom prijemu Earhart izjavila da prati "the line" — sunčevu liniju, uobičajenu liniju položaja tog doba. Ako bi pratila tu liniju severno, nailazila bi na otvoren okean; ako bi krenula južno, nailazila bi na atole iz skupa Phoenix, među kojima je i Nikumaroro (nekada Gardner Island) — potencijalno mesto prinudnog sletanja.

Svetla, pozivi u pomoć i odbacivanje tragova

U pregledanim dokumentima Garcia je našao izveštaje da su mornarički brodovi tokom pretrage videli svetla koja su mogla biti signalne baklje sa juga, u pravcu Nikumaroroa. Postojali su i zabeleženi izveštaji o distres-pozivima koje je, navodno, davao ženski glas. Prema Garciji, mornarica je te izveštaje odbacila jer je prevladavalo uverenje da je avion pao u more, pa je bilo teško poverovati da bi iko iz vode slao takve signale.

"Odbacili su tragove koji su upućivali južno i koncentrisali se na Howland, smatrajući da je u pitanju avion koji je pao u vodu," rekao je Garcia.

Nikumaroro: ostaci, merenja i moderna istraga

Tokom 1940-ih na Nikumaroru su pronađeni ljudski ostaci koje su tada identifikovali kao ostaci evropskog muškarca na osnovu merenja. Ti ostaci su kasnije izgubljeni, što je onemogućilo današnje DNK testiranje. Naknadna reanaliza merenja pokazala je da su dimenzije kostura konzistentne sa građom Amelije Earhart, ali to ne daje konačan zaključak bez fizičkog uzorka.

U novije vreme pilot je na Google Earthu uočio anomaliju koja podseća na olupinu i postoji interesovanje i inicijative da se organizuje nova terenska potraga na Nikumaroru, koje je deo države Kiribati.

Različite verzije poslednjeg prenosa

Garcia je ukazao i na kontradikciju u zabeleženim verzijama poslednjih prenosâ Earhart: u jednoj verziji govori da im ostaje "samo pola sata" goriva, dok je u drugoj zabeleženo samo da je avion "nizak na gorivu". Ako su zvaničnici prihvatili prvu, strožiju procenu dometa, to je moglo suziti oblast pretrage i otkloniti potencijalne tragove koji su upućivali južno.

Zaključak i šta dalje

Garcia ne tvrdi da je ova analiza konačan dokaz o sudbini Earhart, ali sugeriše da su protivrečnosti u dokumentima i mogućnost preusmerenog fokusa pretrage dovoljno važne da se ponovo razmotre arhivski zapisi i da se, po potrebi, izvrše nove terenske ekspedicije. Priča o Ameliji Earhart i dalje privlači pažnju istraživača i javnosti, a Nikumaroro ostaje jedna od najvažnijih lokacija u toj istrazi.

Originalni izveštaj: NewsNation / Nexstar Media. Materijal je prilagođen i razjašnjen za srpsko-jazično izdanje.