Pronađeno stopalo na Everestu ponovo otvara 100-godišnju misteriju Malloryja i Irvinea

Pronađeno delimično ljudsko stopalo u staroj penjačkoj čizmi na Centralnom Rongbuk glečeru u septembru 2024. ponovo je pokrenulo raspravu o sudbini Sandyja Irvinea, koji je nestao 1924. zajedno sa Georgeom Malloryjem tokom pokušaja da stignu na vrh Everesta.

Ko je pronađen i gde: Ekipa National Geographic-a pod vođstvom fotografa i filmskog stvaratelja Jimmyja China otkrila je čizmu sa delimičnim stopalom i vunenom čarapom na kojoj je u crvenim slovima ušiveno "A.C. IRVINE". Predmeti su prijavljeni Kraljevskom geografsko društvu, a kasnije preuzeti i čuvani od strane China Tibet Mountaineering Association.

Identifikacija i DNK

Rodbina Irvinea ponudila je uzorke za DNK poređenje, ali do javnosti nije stigla potvrda da je identifikacija izvršena ili potvrđena DNK analizom. Zbog toga naučna i forenzička potvrda ostaje neizvesna.

Zašto je nalaz važan

Čarapa sa etiketom i mesto pronalaska podstakli su istraživače i članove porodice, među kojima je i Julie Summers, Irvineova grandnećaka i biografkinja, dok je otkriće opisala kao "šokantno, izvanredno". Otkrivanje ovakvog fizickog traga prvi put nakon više od jednog veka može pomoći suziti područje pretrage za ostalim ostacima ili ličnim predmetima.

Povratak u 1924. godinu

Sandy Irvine bio je 22-godišnji student Oksforda poznat po fizičkoj izdržljivosti i mehaničkom umeću, posebno u prilagođavanju tadašnje kiseoničke opreme. Mallory, iskusniji alpinista, i Irvine poslednji put su viđeni 8. juna 1924. kada ih je Noel Odell u daljini zatekao kao "dve crne tačkice koje idu snažno ka vrhu" pre nego što ih je progutala magla. Njihov nestanak ostao je jedna od najvećih misterija alpinizma: ako su zaista stigli na vrh, to bi prepisalo istoriju ranije od uspeha Hillaryja i Norgaya 1953. godine.

Malloryjevo telo i teorije pada

Malloryjevi mumificirani ostaci pronađeni su 1999. u "zoni smrti" otprilike 2.000 vertikalnih stopa ispod vrha. Telo je nađeno licem nadolje, sa teško polomljenom nogom i prekinutim užetom vezanim oko torza; to je navelo istraživače da pretpostave da je Mallory pao dok je bio vezan za Irvinea.

Neočekivana udaljenost Irvineovog stopala

Stopalo pronađeno u čizmi locirano je više od 7.000 stopa ispod mesta gde je otkriven Mallory. Ta velika vertikalna razlika otvara dodatna pitanja o tome kako su ostaci mogli da se pomere toliko daleko — bilo usled prirodnih procesa leda i ledenjaka ili usled ljudske intervencije.

Neproverene tvrdnje i spekulacije

Pojavile su se tvrdnje da su kineske ekspedicije u 1960. i 1975. navodno videle ili uklonile telo i eventualno kameru, ali kineske vlasti te izveštaje demantuju, a za sada nema čvrstih dokaza koji bi potvrdili takve tvrdnje. Većina stručnjaka smatra takve tvrdnje neproverenim dok se ne pojave čvrsti dokazi.

"Ne znamo da li je bio na glečeru čitavo vreme ili je možda pomeren ili gurnut. Ja više verujem da ga je led pomerio tokom decenija," rekla je Julie Summers.

Šta bi moglo prepisati istoriju

Najteže dokaziva stavka bi bila pronalazak "Vest Pocket" Kodak kamere sa očuvanim filmom koji bi eventualno pokazao snimke sa vrha. Na Malloryjevom telu kamera nije pronađena. Pronađeni su i artefakti kao što su ledeni sekirčić i stari krampon u blizini 28.000 stopa, što ukazuje koliko su blizu vrha možda bili, ali to samo po sebi nije definitivni dokaz uspona.

Kontext bezbednosti Everesta

Podaci iz Himalayan Database pokazuju da je Everest ostao opasan i decenijama nakon 1924; stopa smrtnosti iznad baze bila je veća tokom 1970-ih (~2,2%), a opasnosti poput lavina, visinske bolesti, iscrpljenosti i padova i dalje su vodeći uzroci smrti.

Zaključak: Nalaz čarape sa etiketom "A.C. IRVINE" predstavlja važan trag, ali bez forenzičke potvrde ostaje neodređeno kome pripadaju ostatci i da li se ikada može dokazati da su Mallory i Irvine stigli do vrha. Većina stručnjaka smatra pomeranje ledenjaka najverovatnijim objašnjenjem za udaljenost nalaza, dok teorije o zataškavanju i dalje ostaju neproverene.

Napomena: Tek predložene forenzičke analize i eventualno dalja istraživanja na terenu mogla bi pružiti dodatne odgovore — ukoliko to bude izvodljivo i bezbedno za istraživače.