Šest zemalja, uključujući SAD, osudilo je kinesku ekonomsku odmazdu prema Panami nakon što je panamski Vrhovni sud poništio ugovore CK Hutchison-a za terminale Balboa i Cristobal. Peking je u martu zadržao skoro 70 brodova pod panamskom zastavom, što su američki zvaničnici ocenili kao "ciljani ekonomski pritisak". CK Hutchison traži više od 2 milijarde dolara kroz međunarodnu arbitražu, dok Maersk, MSC i COSCO osećaju posledice sporazuma i kineskih mera. Slučaj pokazuje rastuću geopolitičku ulogu pomorskih ruta i potencijalne strateške posledice za globalnu trgovinu.
SAD i zemlje Latinske Amerike osuđuju kinesku ekonomsku odmazdu protiv Paname posle spora oko Panamskog kanala
Cargo ships wait to transit the Panama Canal in Panama City on April 26, 2026 [AFP]
Šest zemalja — Bolivija, Kostarika, Gvajana, Paragvaj, Trinidad i Tobago i Sjedinjene Države — izdale su zajedničko saopštenje u podršci Panami i osudi kineskih ekonomskih mera odmazde nakon što je konglomerat iz Hong Konga izgubio sudski spor vezan za upravljanje lukama na Panamskom kanalu.
Poništenje ugovora i kineske mere
U januaru je Vrhovni sud Paname poništio ugovore koji su omogućavali podružnici hongkonškog CK Hutchison-a upravljanje terminalima Balboa i Cristobal, ocenivši da su ti decenijama stari sporazumi protivustavni. Nakon presude, američka Federalna pomorska komisija (Federal Maritime Commission) je izvestila da je Kina u martu zadržala gotovo 70 brodova pod panamskom zastavom — broj koji, kako navode, „znatno premašuje istorijske norme".
Reakcije i optužbe
U zajedničkom saopštenju potpisnice tvrde da su kineske mere predstavljale "ciljani ekonomski pritisak" i pokušaj politizacije pomorske trgovine koji narušava suverenitet država regiona. Na platformi X, američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je:
„Duboko smo zabrinuti zbog kineskog ekonomskog pritiska na Panamu. Solidarni smo sa Panamom — svaki pokušaj da se potkopa njen suverenitet predstavlja pretnju za sve nas."
Peking je uzvratio optužbama da SAD pokušavaju da ga oportuno diskredituju u Latinskoj Americi, dok je presudu panamskog Vrhovnog suda nazivao "apsurdnom" i "sramnom".
Posledice za brodarstvo i sporovi oko terminala
Predsednica Američke federalne pomorske komisije Laura DiBella upozorila je da su intenzivnije inspekcije i zadržavanja sprovođeni prema "neformalnim direktivama" i delovali su kao kazna Panami nakon prenosa imovine Hutchison-a. "Pošto brodovi pod panamskom zastavom prevoze značajan deo američke kontejnerske trgovine, ove mere mogu imati važne komercijalne i strateške posledice po američko brodarstvo", rekla je DiBella.
U međuvremenu, nakon uklanjanja CK Hutchison-a, podružnice Maersk-a i MSC dobile su privremene 18-mesečne ugovore za upravljanje terminalima. Predstavnici tih kompanija su, prema izveštajima, pozvani na "visokorangirane razgovore" u kinesko Ministarstvo saobraćaja, dok je kineski brodarski gigant COSCO obustavio radove na terminalu Balboa.
CK Hutchison, preko svoje podružnice Panama Ports Company, pokrenuo je nezavisnu međunarodnu arbitražu protiv vlade Paname i traži više od 2 milijarde dolara odštete, što dodatno komplikuje pravni i politički spor.
Širi kontekst
Analitičari upozoravaju da je spor oko Panamskog kanala još jedan primer kako su brodarstvo i logistika postali instrument geopolitičke pritiske — od Latinske Amerike do Hormuškog moreuza i ruta kroz Crveno more. David Smith, istraživač sa Univerziteta u Sidneju, ističe da države sada jasnije vide ranjivost globalnih pomorskih puteva i mogućnost da se plovidba koristi kao sredstvo međunarodnog pritiska.
Šta sledI? Sledi međunarodna arbitraža i diplomatski pritisci: pitanje je da li će pregovori i pravni postupci ublažiti tenzije ili će mere i dalje uticati na globalne trgovinske tokove i stratečke interese SAD i zemalja regiona.
Pomozite nam da budemo bolji.
