Analiza Reutersa pokazuje da mesec dana nakon Starmerove pretnje od 25. marta nije zabeleženo smanjenje broja ruskih brodova koji prolaze kroz britanske vode. Najmanje 98 plovila pod sankcijama prešlo je kroz britke teritorijalne i ekonomske vode — 63 unutar 12 nm u Lamanšu i 35 kroz EEZ. Stručnjaci upozoravaju da bez brzog sprovođenja ukrcavanja pretnje deluju "prazno", dok Kremlj preti reakcijom.
Skoro 100 ruskih brodova i dalje prolazi kroz britanske vode — da li je Starmerova pretnja ostala bez efekta?
FILE PHOTO: Russia's shadow fleet vessels wait in the unofficial anchorage area in the Gulf of Finland near Vaindloo, Estonia April 10, 2026. REUTERS/Ints Kalnins/File Photo
London, 28. aprila — Odluka premijera Keira Starmera da prošlog meseca omogući britanskoj vojsci ukrcavanje na brodove iz takozvane ruske "senka flote" nije dovela do jasno vidljivog smanjenja broja plovila koja prolaze kroz britanske vode, pokazuje analiza Reutersa.
Ključni podaci
U mesecu nakon Starmerove izjave 25. marta, najmanje 98 ruskih plovila koja su predmet britanskih sankcija prešla su kroz teritorijalne ili ekonomske vode Ujedinjenog Kraljevstva — približno isto kao u svakom od prethodna tri meseca.
Prema podacima kompanije LSEG, 63 broda prošla su unutar 12 nautičkih milja obale u Lamanšu, glavnoj ruti između Baltičkog i južne Evrope, dok je još 35 plovilo kroz britanski Ekskluzivni ekonomski pojas (EEZ) koji se proteže do 200 nautičkih milja, pretežno oko severne Škotske.
Nema javno prijavljenih ukrcavanja
Za sada nije zabeleženo nijedno javno objavljeno ukrcavanje ili zadržavanje tih brodova. Mnoge od ovih jedinki imaju netransparentnu strukturu vlasništva i služe za prevoz nafte, žitarica i oružja, često u kontekstu logističke podrške Rusiji u ratu u Ukrajini.
"Morate brzo uslediti ukrcavanjima ili će ta plovila zaključiti da je reč o praznoj pretnji — a to je, nažalost, situacija u kojoj se sada nalazimo," rekao je Elisabeth Braw, stručnjak za pomorsku bezbednost iz Atlantic Councila.
Problemi i odgovori
Analitičari ukazuju na više izazova koji objašnjavaju odsustvo akcije: nedostatak posvećene obalske policije za sprovođenje zakona (za razliku od Francuske ili Švedske), pravne i ekonomske komplikacije vezane za zadržavanje velikog broja plovila, kao i ograničeni resursi britanske mornarice — koja je, po nekim ocenama, najmanja od 17. veka.
Podaci takođe pokazuju da je najmanje 10 brodova tokom prolaza isključilo ili manipulisalo sistemima za praćenje (tzv. "spoofing").
Ministarstvo odbrane Velike Britanije nije odgovorilo na zahtev Reutersa za komentar o relativnoj neaktivnosti, dok je Kremlj sankcije nazvao "nezakonitim" i ocenio poslednju britansku meru kao "duboko neprijateljski potez" koji može izazvati odmazdu.
Šta dalje?
Dok su neke evropske države — uključujući Francusku, Belgiju i Švedsku — nedavno preduzele ukrcavanja i zadržavanja plovila povezanih sa ruskom "senka flotom", britanska politika i njeno sprovođenje pratiće se zbog potencijalnih bezbednosnih, diplomatskih i ekonomskih posledica.
Podaci i metodologija: Brojevi su zasnovani na analizi praćenja plovila kompanije LSEG i javno dostupnim izvorima, kako ih je prenela agencija Reuters.
Pomozite nam da budemo bolji.
