Tim Harvarda, predvođen Sandeepom (Robertom) Dattom, napravio je prvu detaljnu „mapu mirisa“ koristeći prostornu transkriptomiku na miševima. Analizirano je preko 5,5 miliona neurona iz više od 300 miševa, a više od 1.000 tipova receptora pokazalo je organizaciju u horizontalne pruge, ne nasumično. Mapiranje povezuje specifične receptore u nosu sa regionima olfaktornog bulba i otvara mogućnosti za terapije za povraćaj njuha, uključujući posledice COVID-19.
Prva „mapa mirisa“ otkriva neočekivane obrasce u nosu — nada za one koji su izgubili njuh
Često se navodi da ljudi mogu razlikovati i katalogizovati više od 10.000 mirisa, ali čulo mirisa i dalje je među najmanje shvaćenim čulima. Nova studija tima sa Harvard Medical School donosi prvu detaljnu mapu organizacije olfaktorskih receptora i menja način na koji razmišljamo o tome kako nos i mozak obrađuju mirisne informacije.
Kako su istraživači radili
Istraživači pod vođstvom profesora Sandeepa (Roberta) Datte iz Blavatnik instituta koristili su napredne metode, uključujući prostornu transkriptomiku, da analiziraju više od 5,5 miliona pojedinačnih neurona iz više od 300 miševa. Time su mogli da identifikuju preko 1.000 različitih tipova olfaktorskih receptora i precizno povežu aktivne receptore u nosu sa regijama olfaktornog bulba u mozgu.
Šta su otkrili
Suprotno ranijem verovanju da su receptori raspoređeni nasumično, istraživanje pokazuje da su mnogi tipovi receptora organizovani u jasno definisane horizontalne pruge koje se protežu od vrha do dna nosne šupljine. Ovaj uredan raspored pomaže da se razume kako različiti receptori stimulišu specifične delove olfaktornog bulba, što daje direktnu vezu između mesta u nosu i neuronskog odgovora u mozgu.
Smell map, Harvard study
„Naši rezultati unose red u sistem za koji se ranije mislilo da reda nema, što konceptualno menja naš pristup razumevanju olfakcije“, rekao je Datta u izveštaju o studiji objavljenoj u časopisu Cell.
Zašto je to važno
Mapiranje rasporeda olfaktorskih receptora ima praktične medicinske implikacije: može omogućiti razvoj ciljane terapije za osobe kojima je narušen njuh zbog povrede, bolesti ili posledica infekcija kao što je COVID-19. Tim navodi mogućnost kombinovanja ovih mapa sa terapijama matičnim ćelijama i drugim metodama kako bi se povratio osećaj mirisa.
Gubitak mirisa nije samo neprijatan — povezan je i sa većim rizikom od depresije i smanjenim kvalitetom života, naročito kod starijih osoba. Razumevanje preciznog rasporeda receptora moglo bi ubrzati razvoj terapija koje su funkcionlano i anatomski usmerene.
Zaključak
Prva „mapa mirisa“ predstavlja značajan pomak u osnovnom razumevanju olfakcije i otvara put novim kliničkim pristupima za vraćanje njuha. Iako su potrebna dalja istraživanja, ovo otkriće daje razlog za optimizam onima koji su trajno ili privremeno izgubili čulo mirisa.
Pomozite nam da budemo bolji.
