João Pedro de Magalhães predlaže "hipotezu uskog grla dugovečnosti": duga dominacija dinosaurusa naterala je rane sisare na brzu reprodukciju, što je navodno dovelo do gubitka gena povezanih sa dugovečnošću. Autor navodi primere ograničene regeneracije i mogućeg gubitka enzima za popravku oštećenja. Hipoteza je objavljena 2023. u BioEssays i zahteva dodatna genetska i paleobiološka istraživanja za potvrdu.
Naučnik: Da Li Su Dinosaurusi Ograničili Našu Dugovečnost? Hipoteza "Uskog Grla"
Dinosaur Dominance May Be Why Our Lives Are ShortOrla - Getty Images
João Pedro de Magalhães, mikrobiolog sa Univerziteta u Birminghamu, predlaže da je višedecenijska dominacija dinosaurusa tokom mezozoika naterala rane sisare da investiraju u brzu reprodukciju umesto u mehanizme za dug život. U radu objavljenom 2023. u BioEssays tu ideju naziva "hipotezom uskog grla dugovečnosti".
Glavna teza
Prema de Magalhãesu, tokom više od 100 miliona godina dinosaurusi su bili dominantni predatori, pa su rani sisari postali mali, noćni i kratkotrajni — strategija koja je najviše pogodovala brzom razmnožavanju. Kao posledica ovog dugotrajnog selekcionog pritiska, neki geni i molekularni putevi vezani za popravku oštećenja i regeneraciju mogli su biti izgubljeni ili inaktivirani.
"Moja hipoteza je da je takav jak evolutivni pritisak na rane sisare za ubrzanu reprodukciju doveo do gubitka ili inaktivacije gena i puteva povezanih sa dugim životom." — João Pedro de Magalhães
Primeri i argumenti
- Sisari pokazuju ograničeniju regeneraciju u poređenju sa mnogim reptilima i vodozemcima.
- Mogući gubici ili smanjena aktivnost enzima za popravku DNK i oštećenja izazvanih UV-zracima.
- Razlike u rastu zuba: za razliku od mnogih reptila, kod većine sisara zubi se ne obnavljaju tokom celog života.
Implikacije i ograničenja
De Magalhães navodi da hipoteza može pomoći da se objasne varijacije u stopama starenja između grupa životinja i možda doprineti razumevanju učestalosti raka kod sisara. Ipak, on jasno ističe da je reč o hipotezi koja zahteva dodatne dokaze: poređenja genoma, studije regeneracije i paleobiološki podaci bi bili neophodni za potvrdu.
Šta dalje?
Da bi se hipoteza proverila potrebna su detaljna genomska upoređivanja između sisara i drugih grupa (reptili, vodozemci), eksperimenti koji ispituju molekularne mehanizme popravke i paleontološki dokazi o ekologiji ranih sisara. Ako se potvrdi, ovo bi otvorilo nova pitanja o evoluciji dugovečnosti i potencijalnim biomedicinskim pristupima za vraćanje izgubljenih funkcija.
Zaključak: Zanimljiva i testabilna teorija koja povezuje davnu evolucijsku predaciju sa današnjim ograničenjima u biologiji sisara — uključujući i ljude — ali za sada ostaje hipoteza koja traži dodatne dokaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
