Više od šest meseci posle prekida vatre, stanovnici Gaze i dalje se suočavaju sa ozbiljnim nestašicama vode i neredovnim dolascima cisterni. UN procenjuju da je oko 90% vodne infrastrukture uništeno, a 80% ljudi zavisi od dopreme cisternama. MSF optužuje za blokade materijala i sistemsko ograničavanje pristupa vodi, dok COGAT navodi da se uvozi više od 70.000 m3 dnevno. Humanitarna situacija ostaje kritična, s ozbiljnim posledicama po sanitaciju i zdravlje.
Gaza: Više od šest meseci bez pouzdane vode — raseljeni se otimaju za cisterne
Displaced Palestinian Reem Abu Lahia uses water to do laundry inside the tent where she lives in Khan Younis, in the southern Gaza Strip, Thursday, April 30, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
DEIR AL-BALAH, Pojas Gaze — Kada cisterne sa vodom uđu u njihovo naselje, porodica Abu Daqqa žuri da napuni što više udubljenih plastičnih kanistera obeleženih njihovim imenom.
Yehia Abu Daqqa pažljivo raspodeljuje vodu — po jedan kanister za svako od njene dece — i malo sipa u čašu sa piskom za jednu od ćerki ispred njihove šatore u Muwasi, ogromnom kampu u kome sada živi na stotine hiljada raseljenih Palestinaca.
A Palestinian man carries jerrycans filled with water through a tent camp in Khan Younis, in the southern Gaza Strip, Thursday, April 30, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
„Cisterna stigne i oko 500 do 1.000 ljudi navaljuje na nju. Počinju da se tuku. To je stvarno patnja.“ — Yehia Abu Daqqa
Nepravilna snabdevanja i slomljena infrastruktura
Palestinci kažu da nestašice vode traju više od šest meseci otkako je prekid vatre između Izraela i Hamasa zaustavio većinu borbi u Gazi. Ujedinjene nacije procenjuju da je gotovo 90% vodne infrastrukture enklave uništeno, uključujući postrojenja za desalinizaciju i preradu otpadnih voda.
Pre rata, voda je bila dostupna kroz javne i privatne distributere, podzemne vodovodne mreže i cisternama. Danas je obnova infrastrukture prioritet u planu rekonstrukcije, ali napredak je usporen uslovima koje postavlja Izrael, uključujući zahteve za razoružanjem Hamasa pre većih radova.
Samah Abu Daqqa, 33, carries jerrycans filled with water through a tent camp in Khan Younis, in the southern Gaza Strip, Thursday, April 30, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Život zavistan od cisterni
WASH Cluster, mreža UN i nevladinih organizacija za vodu i sanitaciju, procenjuje da oko 80% ljudi u Gazi zavisi od vode dopremljene cisternama do centralnih tačaka. Za mnoge, to znači svakodnevne šetnje i neizvesnost — cisterne stižu neredovno, ponekad dva dana u nizu, pa dva dana nikako.
„Dva dana dođu cisterne, a druga dva ne,“ kaže Azmy Abu Lehya, koji ponekad mora da prelazi i više od 500 metara do tačke distribucije.
Displaced Palestinians gather to collect water from a truck at a makeshift tent camp in Khan Younis, southern Gaza Strip, Thursday, April 30, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Troškovi, ograničenja i posledice po zdravlje
Izrael je saopštio da ne ograničava uvoz flaširane vode i da COGAT pomaže u obezbeđivanju cevovoda za sanitarne potrebe, kanalizaciju, piće i pranje. COGAT tvrdi da se uvozi više od 70.000 kubnih metara vode dnevno — što odgovara oko 33,3 litra po osobi u okviru ukupne populacije Gaze.
Humanitarne agencije, međutim, ukazuju da je flaširana voda često preskupa za većinu stanovništva jer su radna mesta i prihodi uništeni, dok su ključni materijali za popravku (cevi, gorivo, cement, hlor) klasifikovani kao „dual-use“ i podložni ograničenjima. To otežava popravku ili uspostavljanje distributivnih mreža.
Displaced Palestinians gather to collect water from a truck at a makeshift tent camp in Khan Younis, southern Gaza Strip, Thursday, April 30, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Posledice nestašica su ozbiljne: izlivanje kanalizacije, kvarovi u sanitaciji i rast infekcija prenosivih vodom i problema povezanih sa nedovoljnom higijenom, upozoravaju zdravstvene organizacije.
Optužbe i protivoptužbe
Organizacija Lekari bez granica (MSF), drugi najveći snabdevač vodom u Gazi, u izveštaju navodi da su pristup infrastrukturnim delovima često blokirali dolazak pumpi i drugih materijala, primoravajući ih da popravljaju opremu starim ili oštećenim delovima. MSF optužuje izraelske vlasti za sistemsko ograničavanje pristupa vodi, što organizacija opisuje kao korišćenje vode kao oružja i oblik kolektivnog kažnjavanja.
„Bez vode život prestaje, a ipak su namerno i sistematski uništili vodnu infrastrukturu, dok blokiraju ulazak materijala za vodu i sanitaciju.“ — Claire San Filippo, MSF
COGAT je kategorično odbacio ove optužbe, nazivajući ih neutemeljenim i ističući količine vode koje se dopremaju svakodnevno. Debata o uzroku nestašica i odgovornosti za ograničenja ostaje centralna u proceni humanitarne pomoći i uslova rekonstrukcije.
Šta je na čekanju
Dok međunarodne agencije zahtevaju neometan pristup materijalima za popravku i izgradnju distributivnih mreža, lokalne porodice i dalje preživljavaju od povremenih doprema. Bez brzih i koordinisanih napora obnove vodne infrastrukture, javno zdravlje i uslovi života u Gazi ostaju ugroženi.
Pomozite nam da budemo bolji.
