Vaš uticaj na klimu ne prestaje smrću: sve više ljudi bira „zelenije“ opcije sahranjivanja

Posle dijagnoze agresivnog oblika crevnog karcinoma, Moira Cathleen Delaney razmišljala je o tome šta želi da bude urađeno sa njenim telom. Ljubav prema baštovanstvu, pticama i šumi navela je Delaney da izabere da bude pretvorena u zemlju — proces poznat kao prirodna organska redukcija.

Kada je preminula u oktobru u 57. godini, porodica je deo njenih ostataka posula pod omiljeno stablo u dvorištu, a deo je podeljen u staklenim teglicama sa najbližima kako bi ih čuvali ili koristili za sadnju.

„Za nju je bila utešna pomisao da se na takav način vrati zemlji i da njen poslednji fizički čin doprinese životnom ciklusu,“ rekao je njen sin Marcos Moliné.

Zašto ljudi traže „zelene“ opcije?

Interesovanje za ekološki prihvatljive metode zbrinjavanja tela raste. Mnogi postavljaju pitanje kako konvencionalne prakse — balsamovanje, kremacija vatrom i sahrane u kovčezima i grobnim komorama — utiču na klimu, životnu sredinu i javno zdravlje. Drugi žele da im poslednje počivalište bude u prirodi koju su voleli.

Balsamovanje usporava raspad tela radi prikaza i ceremonija, ali koristi hemikalije poput formaldehida koje se smatraju karcinogenim. Agencija za zaštitu životne sredine SAD (EPA) ukazala je na zdravstvene rizike za ljude koji rade u okruženjima gde se koristi formaldehid, mada je rizik od kontaminacije tla i podzemnih voda ocenjen kao nizak.

Kremacija vatrom je najčešći izbor u SAD — gotovo dve trećine ispitanika preferira ovu opciju. Proces zahteva znatnu energiju, često iz fosilnih goriva; procena Cremation Association of North America kaže da energija za jednu kremaciju odgovara potrošnji struje za kuću od oko 186 m² tokom jedne nedelje.

Prirodna i konzervaciona sahranjivanja

Prirodna (zeleno) sahranjivanja kombinuju sahranjivanje bez balsamovanja s očuvanjem zemljišta. Na primer, Prairie Creek Conservation Cemetery na Floridi dozvoljava sahranjivanje u biorazgradivim prekrivačima ili kovčezima, bez grobnih komora i bez balsamovanja. Grobovi se kopaju ručno, sade se autohtone biljke i uklanjaju invazivne vrste.

„Sve to upravljanje koje ide uz konvencionalna groblja liči na održavanje golf-terena,“ rekao je Samuel Perry iz Green Burial Council.

Takva sahranjivanja mogu da deluju kao ponori ugljenika — Green Burial Council procenjuje da jedno zeleno sahranjivanje sekvestrira otprilike 11 kg ugljenika — i doprinose obnovi staništa i biodiverziteta. Ipak, ova opcija nije praktična svuda, posebno tamo gde je zemljišta malo.

Prirodna organska redukcija (terramacija)

Prirodna organska redukcija, poznata i kao terramacija ili kompostiranje ljudskih ostataka, podrazumeva smestanje tela u zatvorenu komoru zajedno sa malčem, drvenim sekicama i cvećem. Tokom 30–45 dana mikroorganizmi razlažu telo, proces oslobađa toplotu do ~55 °C (131 °F) i rezultira sterilnom zemljom koju porodice mogu da zadrže ili doniraju projektima pošumljavanja i očuvanja.

Kompanije koje nude ovu uslugu naglašavaju da koriste obnovljive izvore energije i nauku da ubrzaju prirodan proces. U SAD je ova opcija legalna u više saveznih država, a mnogi predlažu zakonodavstvo i u drugim državama.

Alkalna hidroliza

Alkalna hidroliza (takođe nazvana vodena kremacija) koristi mešavinu vode i alkalije (npr. kalijum-hidroksid) pod povišenom temperaturom i pritiskom tokom nekoliko sati kako bi se ubrzao raspad mekih tkiva. Posle procesa ostaju kosturi koji se suše, prerađuju i vraćaju porodici kao prah ili oblikovani predmeti. Ovaj postupak troši znatno manje energije od kremacije vatrom — neke procene ukazuju na oko 90% manje.

Preostala tečnost se kod nekih provajdera koristi kao đubrivo ili se predaje partnerima za očuvanje zemljišta; drugi je bezbedno otpuštaju u sistem otpadnih voda u skladu sa lokalnim propisima.

Legalnost i praktičnost

Šta je dostupno i legalno značajno varira po državama i regionima. Dok neke metode dobijaju podršku i zakonsko priznanje, druge su još u fazi prilagođavanja propisa. Stručnjaci ističu da nijedna pojedinačna odluka neće sama rešiti klimatsku krizu, ali promene u praksi industrije sahranjivanja mogu imati znatan kumulativni efekat.

Zaključak

Rastući interes za „zelene“ opcije sahranjivanja odražava širu svest o klimatskim i ekološkim posledicama naših izbora — uključujući i one posle smrti. Bilo da neko bira konzervaciono sahranjivanje, terramaciju, alkalnu hidrolizu ili tradicionalne opcije, važno je informisati se o uticaju, dostupnosti i zakonskim okvirima u svojoj zemlji ili regiji.

Izveštaj je zasnovan na podacima i izjavama iz originalne reportaže. Lokalni propisi i dostupnost usluga mogu se razlikovati.