Atakama u Čileu pruža izuzetne uslove za astronomiju zahvaljujući suvoj klimi, velikoj nadmorskoj visini i odsustvu urbanog svetlosnog zagađenja. Predloženi energetski kompleks na oko 10 km od Paranal opservatorije izazvao je međunarodnu zabrinutost i bio je otkazan, ali je otkrio slabosti postojećih propisa. Naučnici zahtevaju oštrije, jasnije i ažurne regulative kako bi se zaštitili projekti poput ELT-a i sačuvalo jedno od poslednjih „mora tame“ na planeti.
Atakama pod pretnjom: Svetlosno zagađenje ugrožava najtamnije nebo i budući ELT
(ARIEL MARINKOVIC/AFP via Getty Images)
Potrebno je nekoliko trenutaka da se oči prilagode. U početku se pojavi slab sjaj, pa još jedan, sve jasniji. Ubrzo iz tame izranjaju zvezde, planete i čitava sazvežđa — a golim okom postaje vidljiva i cela galaksija. U pustinji Atakama u Čileu noćno nebo deluje praktično bezgranično.
Zašto je Atakama jedinstvena?
Atakama je jedno od najsuših područja na Zemlji, nalazi se na velikoj nadmorskoj visini i, što je ključno, izolovana je od gradskog svetlosnog zagađenja. Takav spoj faktora daje više od 300 vedrih noći godišnje, čineći ovaj region vitalnim za svetsku astronomiju i domom najvećih zemaljskih astronomskih projekata.
Središte svetske astronomije: Paranal i Photon Valley
U srcu takozvane Photon Valley nalazi se Paranal, kojime upravlja Evropska južna opservatorija (ESO). U regionu deluje gotovo 30 astronomskih lokacija na severu Čilea, privlačeći hiljade naučnika iz celog sveta. Paranal i slična mesta koriste izuzetno osetljive instrumente koji zahtevaju maksimalno zamračene uslove — čak i najslabije svetlo, mikrovibracije ili podignuta prašina mogu ozbiljno umanjiti kvalitet posmatranja.
Spor oko projekta zelene energije
Prošle godine predložen je veliki kompleks za proizvodnju zelene energije na svega 10 kilometara od Paranal opservatorije, što je izazvalo međunarodnu reakciju naučne zajednice. Posle masovnih protesta astronoma, fizičara i nobelovaca, kompanija je u januaru otkazala projekat, ali slučaj je otkrio da su postojeći zakoni i propisi zaštićene astronomske zone u mnogim aspektima zastareli, nejasni ili preslabi.
(Photo by: Alberto Ghizzi Panizza/REDA/Universal Images Group via Getty Images)
Glavni rizici za opservatorije
Naučnici su uputili alarm zbog više uticaja koji bi mogli narušiti rad: povećano svetlosno zagađenje, mikro-vibracije izazvane radom postrojenja, prašina koja podiže atmosfersku mutnoću i pojačana atmosferska turbulencija. Sve to direktno umanjuje sposobnost najmoćnijih teleskopa da precizno mere i posmatraju daleke objekte.
Zašto je ELT važan
Među projektima koji zavise od očuvanog neba je Extremely Large Telescope (ELT) Evropske južne opservatorije — instrument procenjen na oko 1,5 milijardi dolara, sa 798 ogledala i površinom prikupljanja svetlosti blizu 1.000 m². ELT bi trebao biti do 20 puta efikasniji od današnjih vodećih teleskopa i omogućiti detekciju planeta sličnih Zemlji u takozvanoj nastanjivoj zoni.
Šta naučnici traže i šta sledi
Posle incidenta sa predloženim energetskim kompleksom, čilejska vlada je počela reviziju nekoliko ekoloških i naučnih propisa, uključujući kriterijume koji štite astronomske zone. Stručnjaci i nevladine organizacije kao što je fondacija Cielos de Chile zahtevaju strože, jasnije i ažurnije standarde kako bi se sprečili budući projekti koji bi mogli naškoditi opservatorijama.
Istorijska lekcija
Upravo istorija pokazuje ranjivost: prva međunarodna heliofizička opservatorija kojom je upravljao Smithsonian bila je primorana da obustavi rad 1955. zbog zagađenja povezanim sa rudarskim razvojem. Naučnici upozoravaju da imaju 70 godina iskustva iz koga treba da izvuku pouke da se greške ne ponove.
„Radimo na tome da novi kriterijumi budu dovoljno strogi kako bi garantovali da neće biti uticaja na astronomske oblasti,“ izjavila je Daniela González iz fundacije Cielos de Chile.
Očuvanje noćnog neba Atakame nije samo lokalno pitanje — to je pitanje globalne naučne infrastrukture i budućih otkrića o svemiru i mogućnosti postojanja života van Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
