Navršava se 34 godine od napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu (2.–3. maj 1992). Podaci o žrtvama variraju — izveštaji navode od najmanje 28 do 42 poginula, uz ranjene i zarobljene. Nakon višedecenijskih procedura, Sud BiH je u maju 2022. potvrdio optužnicu protiv deset osoba. Komemoracije su održane, a slučaj ostaje simbol težine suočavanja sa ratnom prošlošću.
Dobrovoljačka: 34 Godine Od Napada Tokom Evakuacije JNA — Optužnica Potvrđena 2022.
Getty © Anadolu / Contributor
Navršava se 34 godine od tragičnih događaja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada su 2. i 3. maja 1992. tokom dogovorenog povlačenja pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) izvedeni napadi koji su odneli živote, ranili i zarobili desetine ljudi. Posle decenija pravnih postupaka, 2022. godine potvrđena je optužnica protiv deset osoba koje se terete za ratne zločine u vezi s tim događajima.
Povod i tok događaja
Početkom maja 1992. postignut je dogovor o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila iz kasarni u Sarajevu. U razgovorima o evakuaciji učestvovali su tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju je navodno garantovao i Alija Izetbegović.
Narednog dana kolona vozila JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik. Na čelu kolone nalazio se transporter u kojem su, među drugim, bili Izetbegović, general Mekenzi i general Kukanjac. Kilometar dalje, pri izlasku iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, deo kolone je presečen, a iz okolnih zgrada i položaja otvorena je vatra.
Opis napada i svedočanstva
Preživeli svedoče da su napadi bili brutali: nenaoružani vojnici, oficiri i civilna lica su, prema iskazima, izvučeni iz vozila, ponižavani, ranjavani i ubijani na ulici. General Luis Mekenzi, koji je u to vreme komandovao mirovnim snagama UN, opisao je događaje kao „najgori dan u svom životu“ i zabeležio prizore ranjavanja i krvi na vozilima u svojoj knjizi.
Broj žrtava
Podaci o broju žrtava variraju. U nekim izvorima prvi izveštaji navode da je 42 vojnika ubijeno, 71 ranjen i 207 zarobljeno i mučeno u logorima. Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica navodi najmanje 28 poginulih pripadnika JNA 2. i 3. maja 1992. Razlike u brojevima odražavaju različite izvore i metodologije prikupljanja podataka.
Pravni razvoj i optužnice
Centar javne bezbednosti Istočno Sarajevo podneo je krivičnu prijavu 2005. godine protiv 15 osoba, ali Tužilaštvo BiH je istragu pokrenulo tek u novembru 2007. Međunarodni tužilac u BiH Džud Romano je u januaru 2012. doneo odluku o obustavi istrage. Tužilaštvo BiH je 20. novembra 2018. naredilo ponovno pokretanje predmeta "Dobrovoljačka", a Sud BiH je u maju 2022. potvrdio optužnicu protiv deset osoba koje se terete za ratni zločin.
Među optuženima nalaze se Ejup Ganić (bivši član Predsedništva RBiH), Zaim Bačković (član Operativnog štaba Teritorijalne odbrane RBiH) i Jusuf Pušina (bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova RBiH i načelnik štaba MUP-a RBiH). Optužnice odražavaju napore pravosudnih organa da rasvetle odgovornost za događaje iz maja 1992.
Komemoracije i sećanje
Povodom godišnjice, u nekadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici položene su bele ruže i upaljene sveće, a održane su komemoracije u kojima su učestvovale porodice stradalih i delegacije iz Republike Srpske. Među zvanicama su bili predstavnici vlasti Republike Srpske i brojna udruženja proistekla iz Odbrambeno-otadžbinskog rata.
Zaključak: Događaji u Dobrovoljačkoj ostaju jedna od bolnih i komplikovanih tačaka ratne istorije BiH. Potvrđivanje optužnice 2022. otvara pravnu fazu koja bi mogla doneti dodatna objašnjenja i odgovornost, ali i podseća na dug put suočavanja sa prošlošću.
Pomozite nam da budemo bolji.
