Studija objavljena u People and Nature pokazuje da se urbane ptice u pet evropskih zemalja češće povlače kada im prilazi žena nego muškarac, dozvoljavajući muškarcima u proseku oko jedan metar bliže. Istraživanje je obuhvatilo više od 2.000 prilazaka i 37 vrsta, a posmatrači su bili upareni po visini i odeći kako bi se minimizirale razlike. Uzrok ostaje nepoznat; moguće objašnjenje uključuje mirisne signale, obrasce kretanja ili druge suptilne pokazatelje koje ptice mogu detektovati.
Zašto Urbane Ptice Češće Beže Od Žena? Novo Istraživanje Otkriva Neočekivanu Razliku
(Johner Images/Johner Images Royalty-Free/Getty Images)
Novo istraživanje objavljeno u časopisu People and Nature otkriva da se urbane ptice u Evropi češće povlače kada im se približi žena nego muškarac — u proseku muškarcima je dozvoljeno da priđu oko jedan metar bliže. Studija obuhvata više od 2.000 prilazaka i 37 vrsta u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Španiji i Češkoj.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživači su parovima muškog i ženskog pola, slične visine i u istoj boji odeće, naredili da naizmenično prilaze pticama najkraćom mogućom linijom, normalnom i konstantnom brzinom. Glava i pogled posmatrača morali su biti fiksirani na pticu. Ženske učesnice nisu bile uključivane u eksperiment dok su bile u menstrualnom ciklusu, a duga kosa je morala biti zavezana — sve kako bi se smanjile očigledne razlike između posmatrača.
Bird watchers on the lookout. (John Rowley/Digital Vision/Getty Images)
Koje su ptice učestvovale
U analizi su bile vrste kao što su kosovi, drozdovi, čvorke, zebice, vrane, vrabci, svrake, patke, gavrani i detlići. Pomak u ponašanju nije bio ograničen na jednu vrstu — efekat se video kroz širok spektar urbanih ptica.
Moguća objašnjenja (ali bez konačnog odgovora)
Istraživači i dalje ne znaju tačan razlog razlike. Među mogućim objašnjenjima su:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- mirisni signali — novija saznanja pokazuju da mnoge ptice imaju razvijen njuh;
- različiti obrasci kretanja ili držanje tela između muškaraca i žena;
- istorijska ili kulturna habituacija (ptice su se možda navikle na određene ljudske figure);
- kombinacija suptilnih vizuelnih, auditivnih ili olfaktornih znakova koje ptice razlikuju, a koje ljudi često ne primećuju.
Biolozi koji su učestvovali u studiji — uključujući Yaninu Benedetti (Czech University of Life Sciences Prague), Federica Morellija (University of Turin) i Daniela Blumsteina (UCLA) — slažu se da je fenomen jasno uočen, ali da za sada ne postoji konačno objašnjenje.
Šta dalje?
Autori predlažu da buduća istraživanja testiraju pojedinačne faktore (npr. miris, način hodanja, držanje tela) odvojeno, umesto da se posmatrači grupišu samo po biološkom polu. Takvi eksperimenti mogli bi da otkriju koje tačno signale ptice detektuju i da pojasne da li ptice odgovaraju na fiziološki pol ili na rodne/stereotipne pokazatelje.
Ovo istraživanje naglašava kako životinje u urbanim sredinama "vide" ljude, što ima implikacije za urbanu ekologiju i za način na koji se sprovode polne i rodne pretpostavke u poljskim istraživanjima.
Studija pruža intrigavan uvid u odnose ljudi i divljih životinja u gradu, ali i podseća na to da su odgovori životinja često suptilniji i kompleksniji nego što pretpostavljamo.
Pomozite nam da budemo bolji.
