Izmene zakona o donorstvu: Donorske kartice se vraćaju — građani se za života izjašnjavaju

Predlozi izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima ušli su u skupštinsku proceduru i vraćaju koncept donorskih kartica, uz obavezu da se svaka osoba za života izjasni da li želi da bude donor ili ne.

Šta predviđaju izmene

Zakonski predlog omogućava da građanin lično podnese izjavu o darivanju ili izjavu o protivljenju — kod izabranog lekara u domu zdravlja ili u Upravi za biomedicinu, koja potom izdaje donorske kartice. Svako ima pravo da u bilo kom trenutku opozove svoju izjavu.

Ko odlučuje ako nije bilo izjašnjavanja

U slučaju da preminula osoba za života nije izrazila volju, zakonski je utvrđen redosled članova porodice koji mogu dati saglasnost: prvo punoletno dete, supružnik ili vanbračni partner, roditelj, pa punoletni brat ili sestra. Ako ni jedan član porodice ne može da odluči u skladu sa zakonom, odluku može doneti etički odbor zdravstvene ustanove.

Statistika i posledice

Program transplantacija značajno je oslabio nakon epidemije korone i presude Ustavnog suda iz novembra 2021. koja je ukinula odredbe o pretpostavljenoj saglasnosti. U poslednjih nekoliko godina kretanja su bila neujednačena: 2021. — 3 donora/9 presađenih organa; 2022. — 2/2; 2023. — 13/32; naredne godine zabeležen je pad (9/30), da bi najnoviji podaci pokazali poboljšanje na 20 donora i 63 transplantacije.

U Srbiji danas na listama čekanja za transplantaciju nalazi se oko 1.700 pacijenata, među kojima su oni kojima je presađivanje jedini spas — pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom, bubrežnim bolestima ili cirozom jetre. Takođe, oko 40 dece je na dijalizi.

Reakcije pacijenata i udruženja

Mladen Todić (Udruženje pacijenata "Zajedno za novi život"): Ove izmene su dugo čekane i mogu povećati poverenje građana u sistem, ali zakon sam po sebi neće promeniti stavove — potreban je nacionalni program podizanja svesti uz podršku Ministarstva zdravlja, struke, medija i javnih ličnosti.

Ivana Jović (Inicijativa "Donorstvo je herojsvo"): Predlog delimično proširuje autonomiju, ali je praktična dostupnost izjašnjavanja ograničena: mogućnost da građani podnesu izjavu samo lično kod izabranog lekara ili u Upravi pokazala se neefikasnom — u registru "nedonora" od 2018. nalazi se svega oko 500 građana. Predlažemo digitalizaciju (eUprava), mogućnost kod notara ili kod bilo kog lekara, te jasnija pravila oko odlučivanja u odsustvu izjava i porodice.

Bezbednost, procedura i poštovanje dostojanstva

Izmene jasno definišu obaveze koordinatora i članova koordinacionog tima pre pokretanja postupaka, pravila komunikacije sa porodicom i način čuvanja tela preminulog, kako bi se sačuvao ugled i dostojanstvo preminulog i njegove porodice.

Šta dalje?

Stručnjaci i udruženja pozivaju na dodatne mere: uvesti jednostavne i dostupne digitalne kanale za izjašnjavanje, pokrenuti nacionalnu kampanju za podizanje svesti, te razmotriti povratak pojedinih rešenja iz prakse pre 2018. koja bi olakšala živo donorstvo i povećala broj transplantacija.

Zaključak: Predložene izmene su korak napred — vraćaju donorske kartice i omogućavaju građanima da se za života jasno izjasne — ali će njihov efekat zavisiti od dostupnosti kanala za izjašnjavanje, javne kampanje i poverenja građana u zdravstveni sistem.