Nepoznati počinioci u Manipuru: Tri godine etničkog sukoba koji razara zajednice

U Manipuru, udaljenoj severoistočnoj indijskoj saveznoj državi, vekovni etnički jaz i lako dostupno oružje pretvorili su lokalne tenzije u tragičan trogodišnji sukob između Meitei, Kuki‑Zo i Naga zajednica. Priča počinje od izuzetno ličnih gubitaka — poput ubistva dvoje male dece u eksploziji 7. aprila — i širi se na hiljade raseljenih i oslabljenih institucija.

Napadi, nejasni počinioci i rastuće bespovratno poverenje

U mestu Tronglaobi u okrugu Bishnupur sahrana dvoje dece održana je tek mesec dana nakon što je njihov dom pogođen improvizovanim raketnim bacačem (RPG). Otac, pripadnik Border Security Force (BSF), bio je na dužnosti stotinama kilometara daleko. Porodice i lokalno stanovništvo traže odgovore, ali u mnogim prijavama (FIR) akteri su jednostavno navedeni kao "nepoznati prestupnici".

„Samo prethodnog večera sam zvao moju ženu... Pokušavao sam da je nateram da kaže 'papa'. Nikada nisam pomislio da će to biti poslednji put da je čujem.“ — BSF vojnik čija su deca ubijena

Od maja 2023. do kraja 2025. u Manipuru je registrovano više od 12.000 FIR‑ova vezanih za ubistva, silovanja, otmice i paljevine, a u mnogima počinioci ostaju "nepoznati". Kao rezultat, nijedna od ovih istraga nije sistemski dovela do osuda, što produbljuje bes i osećaj nepravde među zajednicama.

Fragmentacija nasilja i rastući broj naoružanih aktera

Sukob se razvijao od dvostranačkog (Meitei vs Kuki‑Zo) u višestraničen — uključujući Naga grupe, lokalne naoružane volonterske jedinice i pojedince koji se ponašaju autonomno. Sigurnosni izvori navode da su linije između civila, volontera i boraca zamagljene, te da se neki pripadnici oružanih formacija ponašaju nezavisno od centralnog komandovanja.

Haos je dodatno pogoršan masovnim razbojništvima oružja: hiljade vatrenog oružja ukradeno je iz policijskih i paramilitarnjih depoa u ranom stadijumu sukoba i još uvek kruži po regionu. Manipur takođe deli dugu i teško kontrolisanu granicu s Mjanmarom, kroz koju, prema izvorima, prolaze pošiljke oružja.

Pravda, raseljavanje i rastuće generacije u riziku

Više od 58.000 ljudi ostalo je interno raseljeno i živi u kampovima pomoći — mnogi od njih pretvaraju se u dugoročna naselja bez stabilnih prihoda, sanitarnog održavanja ili pouzdane zdravstvene zaštite. Deca u tim kampovima imaju prekinuto školovanje i, prema pomoćiocima, postoji realan rizik njihove radikalizacije ili regrutovanja u oružane grupe.

Humanitarni radnici upozoravaju da je psihološka i socijalna šteta velika i dugotrajna: "Ako se ne obezbedi rehabilitacija i obrazovanje, mogli bismo dobiti novu generaciju koja je normalizovala nasilje", rekao je jedan radnik iz Churachandpura.

Politika, bezbednost i put napred

Kritike upućene centralnoj i državnoj vladi ukazuju na nedostatak jasne politike i koordinacije. Bivši federalni sekretar GK Pillai rekao je da je problem sistemski i da bez jasnog političkog pravca snage ne mogu efikasno da deluju. Vlada je u više navrata tvrdila da radi na uspostavljanju normalnosti, ali poverenje među zajednicama ostaje nisko.

Dok istrage često nominalno vode federalne agencije, u praksi je teško razlučiti ko stoji iza mnogih napada — što ostavlja porodice bez odgovora i pravde.

Zaključak

Manipurski sukob je primer kako istorijski identitetski konflikti, slaba institucionalna koordinacija i obilje lakog oružja mogu dovesti do potpunog raslojavanja društva. Rešenje zahteva istovremeni pristup: hitnu humanitarnu podršku, efikasne i nezavisne istrage, kontrolu oružja i politički dijalog koji vraća poverenje među zajednicama.