Kako izgleda američki predlog za okončanje sukoba i hoće li Iran prihvatiti?

Iran je saopštio da razmatra američki predlog mira koji bi, prema nekim izvorima, mogao formalno okončati sukob, ali ključna sporna pitanja ostaju nerešena — pre svega nuklearni program Teherana i kontrola moreuza Hormuz.

Osnovne tačke predloga

Prema izveštajima američkih i međunarodnih medija, predlog se opisuje kao dokument od 14 tačaka ili jedostranica memorandum koji obuhvata:

• Obustavu obogaćivanja urana na najmanje 12 godina.
• Ukinuće određenih američkih sankcija i oslobađanje milijardi dolara zamrznutih iranskih sredstava.
• Ponovno otvaranje moreuza Hormuz u roku od 30 dana od potpisivanja.
• Pokretanje do 30 dana detaljnih pregovora o punom sporazumu ukoliko strane prihvate preliminarni memorandum.

Izvori kažu da memorandum u inicijalnoj fazi navodno ne zahteva velike ustupke obe strane, ali u izveštajima nije jasno pomenuto rešavanje ranijih američkih zahteva — ograničenja iranskog balističkog programa i prekid podrške proxy grupama u regionu.

Reakcije i revizija u Teheranu

Iranski zvaničnici su saopštili da proučavaju predlog. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, citiran u državnim medijima, rekao je da će Teheran dostaviti svoj odgovor. Neki iranski predstavnici razgovore i dokument nazivaju "američkom listom želja" i poručuju da su određene tačke neprihvatljive.

Poslanik Ebrahim Rezaee opisao je tekst kao više američku listu želja nego realnost, dok je predsednik parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf javno izrazio skepsu.

Prema izveštajima Al Jazeere iz Teherana, iranske vlasti poručuju da sadašnje pregovore ne smatraju razgovorom o nuklearnom programu, već prioritet stavljaju na okončanje sukoba, pravne garancije UN, ukidanje sankcija i ponovno otvaranje Hormuza. Nuklearno pitanje planirano je za "drug fazu" razgovora ako se ispune navedeni uslovi.

Tehnička pitanja: obogaćivanje i zalihe urana

Stručnjaci ističu da su tehničke pozicije o obogaćivanju ključne. Iran smatra da ima pravo na civilno obogaćivanje do nivoa koji je dozvoljen međunarodnim sporazumima (referentno 3,67%). Posle povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma 2018, Iran je povećao nivo obogaćivanja do izveštavanih 60% i trenutno ima procenjeni lager od približno 400–440 kg urana obogaćenog bliže tom stepenu.

Za proizvodnju nuklearne bombe potrebno je obogaćivanje reda veličine ~90%. U praksi, rešenje bi moglo uključivati premještanje obogaćenog materijala izvan Irana ili njegovu redukciju (razređivanje), ali Tehran je javno odbacio predlog da preda postojeće zalihe.

Diplomatska dinamika i ko pregovara

Reuters je izvestio da pregovore s američke strane navodno vode izaslanik Steve Witkoff i Jared Kushner. Pakistan je pomenut kao posrednik koji je dobio preliminarnu iransku reakciju, a pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova je potvrdilo ulogu posrednika i zatražilo diskreciju.

Otvorena pitanja i rizici

• Da li memorandum pokriva zahtev SAD za uklanjanje sve obogaćenog urana iz Irana — predmet je sporenja, posebno jer je Izrael izrazio stav da sav obogaćeni uran mora biti uklonjen.
• Memorandum, kako je objavljeno, ne pominje eksplicitno iranski balistički program niti obustavu podrške regionalnim proxy grupama, što su za Vašington važna dugoročna pitanja.
• Verifikacija i mehanizmi sprovođenja: bez jasnih garancija Izvršnog i UN okvira, Teheran traži međunarodne, pravno obavezujuće garancije pre većih ustupaka.

Šta može da se očekuje dalje?

Ako se preliminarni memorandum prihvati, započela bi 30-dnevna runda detaljnih pregovora o punom sporazumu. Mogućnosti i prepreke uključuju tehničke kompromise oko zaliha urana, političke pritiske regionalnih saveznika (posebno u Zalivu i Izraelu) i pitanja poverenja nakon ranijih raskida sporazuma.

Zaključno, ponuda otvara put za diplomatsko rešenje ali zahteva veće pravne garancije i jasno definisane mehanizme nadzora kako bi Iran prihvatio suštinske ustupke. Proces ostaje neizvestan i zavisno od detalja predloga može brzo ili sporo da napreduje.