Studija u časopisu Science upozorava da bi klimatske promene mogle dovesti do gubitka između 7% i 16% biljnih vrsta (oko 35.000–50.000 vrsta) u narednih 55–75 godina ukoliko emisije ostanu umerenih razmera. Modeli pokazuju da migracija biljaka prema hladnijim regionima neće biti dovoljna zbog razjedinjenosti pogodnih staništa. Druga studija iz Kew Gardensa otkriva da je ~10.000 cvetajućih vrsta trenutno ugroženo, a gubitak nekih bi obrisao do 21% evolucione istorije. Naučnici pozivaju na hitne klimatske i konzervacione mere.
Naučnici Upozoravaju: Klimatske Promene Mogu Izbrisati Desetine Hiljada Biljnih Vrsta
AP Photo/Lindsey Wasson, File
Nove studije objavljene u časopisu Science upozoravaju da klimatske promene ozbiljno ugrožavaju svet biljaka — i da posledice mogu biti masovne. Iako se u javnosti često govori o izumiranju životinja i topljenju leda, biljke su jednako ugrožene, a njihov nestanak ima direktne posledice po biodiverzitet, hranu i ljudske resurse.
Glavni nalazi prve studije
Prema analysi koju je vodila Xiaoli Dong (University of California, Davis), između 7% i 16% svetskih biljnih vrsta moglo bi izgubiti najmanje 90% svog staništa u narednih 55–75 godina usled porasta temperature i promena u obrascima padavina i snega. To bi, u umerenim emisijskim scenarijima, odgovaralo otprilike 35.000–50.000 vrsta, a brojke bi mogle biti i znatno veće ako emisije porastu.
Autori su modelirali budućnosti za oko 18% svetskih biljnih vrsta koristeći kombinaciju bioloških i klimatskih simulacija. Rezultat: čak i kada bi se vrste pomerale najbrže moguće prema hladnijim oblastima, migracija sama po sebi neće dovoljno umanjiti stopu izumiranja — glavni problem je gubitak pogodnog staništa.
"Nije zato što se ne pomeraju dovoljno brzo — problem je gubitak staništa,"
— Xiaoli Dong
Kao ilustraciju, Dong navodi primer tulipana koji zahteva specifičnu kombinaciju zemljišta, temperature i padavina. Klimatske promene pomeraju svaki od tih elemenata u različitim pravcima, tako da se „savršeni uslovi" za mnoge vrste smanjuju do nepovratne tačke.
Najugroženije regije
Studija ističe da su posebno ranjive regije Arktik (gde se temperature povećavaju oko četiri puta brže nego globalni prosek), Mediteran i Australija (gde su ključne promene u padavinama).
Druga studija: Trenutni rizik za cvetajuće biljke
Nezavisna analiza istraživača iz Kew Gardensa fokusirala se na cvetajuće biljke (više od 335.000 vrsta). Otkrili su da je trenutno gotovo 10.000 vrsta u opasnosti od izumiranja, uključujući evolutivno jedinstvene vrste čiji gubitak bi uklonio do 21% Zemljinog "stabla života". Među njima su i poznate i neobične vrste, poput titan aruma (najsmrdljivije biljke) i orhideje koja je izvor vanile, kao i primeri poput Ginkgo biloba koji predstavljaju stotine miliona godina evolucije.
Felix Forest i saradnici primenili su sistem prioritizacije zasnovan na evolucijskoj jedinstvenosti kako bi identifikovali koje vrste imaju najveći doprinos biološkoj raznovrsnosti — i koje bismo najviše izgubili ako izumru.
Zašto je važno reagovati
U preglednom tekstu, Rosa Scherson i Federico Luebert ukazuju da nestabilna budućnost biljaka utiče i na ljudsku bezbednost hrane i pristup osnovnim materijalima. Očuvanje biljnih staništa i ciljane mere zaštite su hitne kako bi se sačuvala biološka raznovrsnost i resursi na kojima ljudi zavise.
Šta dalje?
Autori pozivaju na brže smanjenje emisija gasova staklene bašte, očuvanje i obnavljanje staništa, kao i na prioritizovanu zaštitu evolutivno jedinstvenih vrsta. Kombinacija globalne politike klimatske akcije i lokalnih mera očuvanja smatra se neophodnom da bi se smanjio rizik od masovnih gubitaka biljaka.
Izvori: studije objavljene u časopisu Science; Kew Gardens; izjave istraživača Xiaoli Dong i Felix Forest.
Pomozite nam da budemo bolji.
