Studija objavljena 2025. u Geology opisuje Northern Appalachian Anomaly (NAA) — veliku, toplu masu u gornjem plaštu ispod New England, široku ~350 km i smeštenu ~200 km ispod površine. Istraživači je povezuju sa riftingom Labradorskog mora pre ~80 miliona godina, a procenjena brzina migracije je ~20 km po milion godina (~2 cm/god). Po modelima, centar anomalije mogao bi da prođe ispod oblasti Njujorka za ~15 miliona godina; preliminarni seizmički podaci iz 2026. podržavaju vertikalni tok plašta.
Džinovska vrela masa ide prema Njujorku: Šta je Northern Appalachian Anomaly i koliko je ozbiljno?
A Giant Hot Blob is Heading Toward NYCJose A. Bernat Bacete - Getty Images
Pre više od jednog veka Alfred Wegener je predložio teoriju pomeranja kontinenata — ideju da su današnji kontinenti nekada činili jedan superkontinent (Pangea). Ipak, nova otkrića pokazuju da je priča o tome šta se događa duboko испод Severne Amerike znatno složenija.
U studiji objavljenoj 2025. u časopisu Geology, međunarodni tim naučnika opisao je veliku toplu anomaliju u gornjem plaštu ispod regiona New England, nazvanu Severno-apalačka anomalija (Northern Appalachian Anomaly, NAA). Istraživači veruju da NAA nije ostatak starijeg otvaranja Centralnog Atlantika, već potiče iz riftovanja Labradorskog mora — procesa koji je započeo kada su se Grenland i Severna Amerika počeli razdvajati pre oko 80 miliona godina.
Šta je poznato o NAA:
- Anomalija je procenjena na oko 350 km širine i trenutno leži približno 200 km ispod Apalačkih planina u regionu New England.
- NAA detektuju seizmički podaci: talasi iz zemljotresa usporavaju dok prolaze kroz zonu, što ukazuje na topliji ili drugačije sastavljen plašt.
Naučnici su kombinovali geodinamičke simulacije, rekonstrukcije tektonskih ploča i seizmičku tomografiju kako bi pratili poreklo mase — zaključili su da je izvor povezan sa riftingom Labradorskog mora. Prema izračunima tima, „blob" se kreće prosečnom brzinom od oko 20 km po milion godina, što odgovara otprilike 2 cm godišnje. Po tim procenama, centar anomalije mogao bi da prođe ispod oblasti Njujorka za oko 15 miliona godina.
Studija nadovezuje i širu ideju poznatu kao „teorija mantlenog talasa” — koncept po kojem se vreli materijal u plaštu ponaša slično mehurićima u lava-lampi. Kada se delovi litosfere razdvoje, gusti vreli segmenti plašta mogu otpasti i migrirati duž donje površine kontinentalnih ploča. Kada takav vreli segment dopre ispod kontinenta, toplota može povećati uzgon i doprineti dodatnom uzdizanju planina tokom geološki kratkih intervala.
Koautor Sascha Brune objašnjava da se ovi „kapci” kamena mogu nizati i sekvencijalno migrirati, pa da anomalija ispod New England verovatno predstavlja jedan takav primer. Dodatno, na sastanku Severoistočnog ogranka Geological Society of America u martu 2026. godine, istraživači sa Yale-a izneli su preliminarne seizmičke dokaze koji ukazuju na vertikalni tok plašta u centru NAA, što dodatno podržava ideju o usponu vruće mase.
Šta ovo znači za nas? Važno je naglasiti da se radi o procesima koji se odvijaju na vremenskim skalama od miliona godina — anomalija nije neposredna geološka pretnja za gradove ili ljude danas. Međutim, razumevanje ovakvih procesa pomaže naučnicima da objasne dugoročno ponašanje kontinentalnih reljefa i zašto neki geološki sistemi ostaju uzdignuti duži vremenski period.
Zaključak tima je da, iako površina često izgleda tektonski mirno, posledice drevnih riftinga i dalje se ispoljavaju duboko у Земљи и mogu imati dugotrajan efekat na oblikovanje kontinenta.
Pomozite nam da budemo bolji.
