Novo istraživanje sa Penn State-a otkriva da kontrakcije trbušnih mišića pri hodanju izazivaju blago pomeranje mozga milisekunde pre koraka. Istraživači su povezali ovaj fenomen sa vertebralnim venskim pleksusom koji menja pritisak u kičmenoj moždini i na taj način pomera mozak. Računarske simulacije sugerišu da takvo pomeranje može izmeštati cerebrospinalnu tečnost i pomoći u čišćenju otpada iz mozga. Rad je objavljen 27. aprila u Nature Neuroscience.
Hod Aktivira "Hidrauliku" Tela: Kako Trbušne Kontrakcije Pomažu U Ispiranju Mozga
The kind of contraction generated by walking moves cerebrospinal fluid out of the brain, prompting scientists to ask whether walking helps clear our minds. Sebastian Gollnow/dpa
Pri svakom koraku, koordinisane kontrakcije trbušnih mišića ne samo da pomažu da zadržimo ravnotežu, već i blago pomeraju mozak unutar lobanje — i to milisekunde pre nego što noga dotakne tlo. Novo istraživanje sugeriše da taj mehanički efekat može doprineti kretanju cerebrospinalne tečnosti i pomoći u uklanjanju viška proteina i otpada iz mozga.
Šta su istraživači otkrili?
Tim Patricka Drewa sa Penn State-a pokazao je da se mozak pomera ubrzo pre koraka, u trenutku zatezanja trbušnih mišića. Pomeranje je reproducirano i kad je na trbušne mišiće miševa primenjen slab pritisak dok su životinje bile blago uspavane. Disanje i srčana aktivnost nisu davali isti odgovor.
Mehanizam: vertebralni venski pleksus
Istraživači su identifikovali vertebralni venski pleksus — mrežu vena koja povezuje stomak i kičmenu moždinu — kao kanal koji prenosi krv ka kičmi i menja pritisak u moždanim strukturama. Kako je Drew opisao:
"To funkcioniše kao hidraulični sistem. Kad zategnete te mišiće, to gura krv u kičmenu moždinu, povećava pritisak na mozak i pomera ga napred."
Metode i dokazi
Istraživači su koristili napredne snimajuće tehnike kod miševa kako bi pratili kretanje mozga u realnom vremenu. Pored eksperimentalnih snimaka, koristili su i senzore pritiska na stomaku i računarske simulacije kretanja tečnosti u i oko mozga kako bi modelovali efekat kontrakcija pri hodanju.
Zašto je otkriće važno?
Simulacije pokazuju da kontrakcije pri hodanju mogu izmeštati cerebrospinalnu tečnost iz unutrašnjih delova mozga prema perifernim kanalima, što potencijalno pomaže u uklanjanju viška proteina i drugih otpadnih materija. Iako je ta hipoteza još delimično spekulativna, rezultati otvaraju novu perspektivu na to kako fizička aktivnost može doprineti zdravlju mozga.
Dalji koraci
Drew i saradnici planiraju da istraže da li mozak aktivno detektuje ove mehaničke signale, kao i kako uslovi poput gojaznosti utiču na hidraulični odnos između stomaka i mozga.
Rad je objavljen 27. aprila u časopisu Nature Neuroscience. Michael Goard, stručnjak za senzornu i prostornu obradu sa UC Santa Barbara, ocenio je da je studija temeljno razjasnila mehaničke elemente koji stoje iza pomeranja mozga tokom locomocije.
Pomozite nam da budemo bolji.
