Nove studije donose važne nalaze za javno zdravlje i razumevanje imunskog sistema: naučnici su prvi put identifikovali ljudska antitela koja neutralizuju virus morbila, dok drugo istraživanje otkriva zašto su žene sklonije autoimunim bolestima.
Antitela Protiv Morbila — Prophylaksa i Terapija
Za prvi put su iz izolovane ljudske krvi identifikovana antitela sposobna da učinkovito inaktiviraju virus morbila. Rad objavljen u časopisu Cell Host & Microbe pokazuje da se ta antitela vežu za ključne delove virusa — fuzioni (F) protein i proteinski element za vezivanje poznat kao H — i tako sprečavaju ulazak virusa u ćelije domaćina.
Istraživači su koristili ranije dobijene informacije iz snimaka krio-elektronske mikroskopije (cryo-EM) da identifikuju ranjiva mesta virusa. Antitela su izolovana iz krvi žene vakcinisane pre više godina; jedna od komponenata, označena kao 3A12, učinila je cirkulišući virus nedetektabilnim u modelu na glodaru.
U eksperimentalnom modelu, infuzija ovih antitela rezultovala je približno 500 puta nižim nivoom virusnog opterećenja kada su data pre izlaganja ili u roku od 24–48 sati nakon infekcije. To ukazuje na potencijalnu upotrebu kao sredstvo pre (profilaksa) i posle izlaganja (terapija).
Autori naglašavaju da bi ovakva terapija bila posebno korisna za imunokompromitovane osobe i decu koja su još premlada za vakcinaciju — grupe koje sada u velikoj meri zavise od kolektivnog imuniteta.
Iako su nalazi obećavajući, potrebna su dodatna istraživanja i klinička ispitivanja pre nego što terapija bude dostupna ljudima. Autori takođe upozoravaju da pad vakcinacione pokrivenosti, podstaknut dezinformacijama, povećava rizik od epidemija; SAD beleže porast broja slučajeva morbila u poslednjim godinama.
Zašto Su Žene Skonije Ka Autoimunim Bolestima
Drugo istraživanje, objavljeno u The American Journal of Human Genetics, otkriva više od 1.000 genetskih "prekidača" (regulatornih lokusa) koji funkcionišu različito u imunim ćelijama žena i muškaraca. Istraživanje se zasniva na analizi preko 1,25 miliona pojedinačnih imunih ćelija iz krvnih uzoraka skoro 1.000 zdravih dobrovoljaca u Australiji koristeći analize ćeliju po ćeliju.
Analiza je identifikovala polno specifične expression quantitative trait loci (eQTL) koji utiču na jačinu ekspresije gena u određenim tipovima ćelija. Kod žena su regulatorni obrasci bili izraženije usmereni na inflamatorne putanje, uz veći udeo B ćelija i regulatornih T ćelija u cirkulaciji. Kod muškaraca je aktivnost bila više fokusirana na osnovne ćelijske funkcije i sintezu proteina, sa većim udelom monocita — ćelija koje brzo reaguju na patogene.
Autori ističu da ova "viša reaktivnost" imunog sistema žena pomaže u borbi protiv virusnih infekcija, ali povećava rizik od toga da imuni sistem pogrešno napadne sopstvene ćelije — što objašnjava veću učestalost autoimunih bolesti kao što su lupus, multipla skleroza i reumatoidni artritis.
Studija naglašava potrebu da se pol uzme u obzir u dizajnu istraživanja i lečenja: zanemarivanje ovih razlika može ograničiti razumevanje bolesti i dovesti do pristranih terapijskih pristupa.
Šta to znači za javno zdravlje i istraživanja
Oba rada imaju direktne implikacije: antitela protiv morbila mogu postati dodatno sredstvo za zaštitu ranjivih grupa dok se unapređuju vakcine i terapije, a otkrića o polno specifičnoj regulaciji gena pozivaju na personalizovaniji pristup proučavanju imunoloških bolesti i razvoju lečenja.
