Venecijansko bijenale ove godine je obeleženo tenzijama zbog prisustva zemalja koje su uključene u oružane sukobe—Rusije, Ukrajine, Izraela i Palestinaca. Ukrajinska ministarka kulture Tetiana Berejna oštro je osudila povratak Rusije i podsetila da je 346 ukrajinskih umetnika poginulo od početka rata. Ruski paviljon postao je meta protesta, dok izložba u Palazzo Mora svedoči o stradanjima Gaze kroz vezove i ručne radove. Organizovane su i tri večeri posvećene miru kako bi se pokrenuo dijalog i smanjile tenzije.
Umetnost Između Sukoba: Ratna Tenzičnost Na Venecijanskom Bijenalu
World conflict looms large over the Venice Biennale this year. (MARCO BERTORELLO)(MARCO BERTORELLO/AFP/AFP)
Venecijansko bijenale ove godine je obeleženo tenzijama koje potiču iz aktuelnih svetskih sukoba: na jednoj manifestaciji podjednako su prisutni prikazi Rusije, Ukrajine, Izraela i Palestinaca, a to je izazvalo žustre reakcije, proteste i diplomatske napetosti.
Povratak Rusije i reakcije
Ruski paviljon, koji se vraća na Bijenale nakon odsustva od februara 2022. zbog invazije na Ukrajinu, nalazi se u vrtovima Venecije na svega nekoliko koraka od skulpture jelena koja je navodno spašena sa ukrajinskih frontova. Najava ruskog učešća izazvala je međunarodni bunt još početkom marta.
"To što su oni ovde na Bijenalu je kao da pozovete serijskog ubicu na večeru sa svojim prijateljima", izjavila je ukrajinska ministarka kulture Tetiana Berejna u Veneciji, podsećajući da je 346 ukrajinskih umetnika ubijeno od početka rata.
Berejna je naglasila da su tokom ovog rata kulturne ustanove i sadržaji postali cilj: "Kada Rusija dolazi u našu zemlju, oni uništavaju biblioteke, pale naše knjige, ruše muzeje. Kultura je meta tokom ovog rata."
Drugi sukobi u središtu pažnje
Pored Rusije i Ukrajine, na Bijenalu su vidljivi i tragovi drugih konflikata: Izrael ima paviljon u Arsenalu, blizu ukrajinskog izlaganja, dok Palestinci, bez formalnog državnog priznanja od Italije, nemaju sopstveni paviljon, ali su zastupljeni izložbom u Palazzo Mora pod naslovom "Gaza - Bez Reči - Pogledajte Izložbu".
Kustos izložbe Faisal Saleh, osnivač Palestine Museum u Connecticutu, ističe da su vezovi i ručni radovi palestinskih žena izbegličkih kampova prikazani tako da prenose prizore "življe od fotografija" i svedoče o stradanjima u Gazi.
Protesti, akcije i bezbednost
Policija je raspoređena oko ruskog, izraelskog i američkog paviljona, podsećajući da geopolitička situacija može učiniti koegzistenciju izložbi eksplozivnom. Na jednom od protesta podrške Palestincima u Veneciji okupilo se oko 2.000 ljudi, javila je italijanska agencija Ansa.
Ruski paviljon bio je mesto demonstracija u kojima su učestvovale članice ruske aktivističke grupe Pussy Riot i ukrajinskog feminističkog kolektiva Femen, koje su izvele zajedničku akciju.
"Ako bi Bijenale počeo da bira ne dela već pripadnosti, ne vizije već pasoše, prestao bi da bude ono što je oduvek bio: mesto gde se svet okuplja", rekao je predsednik Bijenala Pietrangelo Buttafuoco.
Sa umetničke strane, izraelski vajar Belu-Simion Fainaru upozorava da podele urušavaju ulogu umetnosti da ujedini ljude, dok je italijanski potpredsednik vlade Matteo Salvini tokom posete izjavio da ne smatra da umetnici treba da budu "glasnogovornici tekućih sukoba".
Inicijative za dijalog
Organizatori su najavili tri večeri posvećene razmišljanju i temi mira tokom predotvaranja, sa učesnicima kao što su ruski reditelj Aleksandar Sokurov i palestinska spisateljica i arhitektkinja Suad Amiry, u pokušaju da se smanje tenzije i otvore prostor za razgovor.
Bijenale ovoga puta postavlja pitanje granica između umetnosti i politike: da li umetnička scena treba da ostane apolitična arena susreta ili reflektuje i odgovara na bolne geopolitičke realnosti? Odgovori na tom forumu očigledno su daleko od jedinstvenih.
Pomozite nam da budemo bolji.
