Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji, ocenio je da pitanje "trećeg entiteta" nije izolovan incident, već deo šire istorijske i političke dinamike koja potiče još iz Vašingtonskog sporazuma (1994). On navodi da Republika Srpska ovo vidi kao unutrašnje pitanje Federacije BiH i da neće intervenisati dok joj nije ugrožen ustavni ili teritorijalni položaj. Vranješ ukazuje i na promene u stavovima međunarodnih faktora prema OHR-u, dok istovremeno ističe da Srbija ostaje važna podrška RS.
Vranješ: "Treći entitet" Je Unutrašnje Pitanje FBiH — Srbija Ostaje Glavni Oslonac Republici Srpskoj
© Photo: Milos Tesic/ATAImages
Aleksandar Vranješ, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji, ocenio je da se pitanje formiranja "trećeg hrvatskog entiteta" u BiH ne može posmatrati kao izolovan incident nastao na skupu u Zagrebu, već da je reč o dugoročnom i složenom pitanju čiji koreni sežu do Vašingtonskog sporazuma iz 1994. godine i formiranja Federacije BiH.
Na skupu pod nazivom "Pad liberalizma i novi uspon hrišćanskih nacija" u Zagrebu iznesena je ideja o trećem entitetu, na šta je zvanično Sarajevo odgovorilo protestnom notom. Vranješ za list Politika kaže da Republika Srpska ovo pitanje smatra unutrašnjim pitanjem Federacije BiH i da se Banjaluka neće mešati sve dok politički dogovori ili konflikti u FBiH ne ugroze ustavni i teritorijalni položaj Srpske.
Podsećajući na pregovore o izmenama Izbornog zakona 2021–2022, ambasador navodi da su postojali pokušaji da se i Republika Srpska uvuče u tu raspravu, ali da je tadašnji član Predsedništva BiH Milorad Dodik jasno odbacio svaki pokušaj koji bi zahvatio ustavne nadležnosti RS. Prema Vranješu, to pitanje treba da reše Bošnjaci i Hrvati među sobom.
Stav o unitarizaciji i političkoj dinamici
Vranješ smatra da bošnjačka politička elita, uprkos unutrašnjim razlikama, teži jačanju unitarnih politika i slabljenju entiteta, što, kako ocenjuje, narušava mogućnost konstruktivnog unutrašnjeg dijaloga u skladu s Dejtonskim ustavom. Po njegovom mišljenju, upravo te težnje povećavaju tenzije i ugrožavaju krhku državnu zajednicu.
Ambasador naglašava da je BiH, po Dejtonu, konstruisana kao zajednica dva entiteta koja su prihvatila mir 1995. i da država opstaje dok se poštuju politička i ustavna prava sva tri konstitutivna naroda. Prema njegovoj proceni, podela FBiH na dva entiteta, bez teritorijalnih ustupaka RS, mogla bi bolje izbalansirati odnose i podići šanse za politički opstanak zemlje, mada priznaje da je takav ishod politički i pravno teško ostvariv zbog otpora iz Sarajeva.
Međunarodni okvir i uloga OHR
Govoreći o ulozi međunarodne zajednice, Vranješ pretpostavlja da su Rusija i Kina sklone ideji ograničenog mandata novog visokog predstavnika prihvatljivog međunarodnim akterima. Takođe primećuje promenjen odnos SAD prema OHR-u u odnosu na 2021. — manju aktivnost i spremnost za finansiranje u obimu kao ranije — što bi moglo otvoriti prostor za zatvaranje OHR-a i imenovanje "legalnog" visokog predstavnika sa ograničenim nadležnostima.
Ambasador ističe da bi, ukoliko bi Savet bezbednosti UN podržao takav model, BiH dobila visokog predstavnika koji ne bi sprovodio represivne mere, čime bi se smanjio rizik unutrašnjih zapleta i haosa.
Spoljašnja politika RS i podrška Srbije
Na pitanje o mogućoj većoj naklonosti aktuelne američke administracije prema stavovima Banjaluke, Vranješ primećuje da se spoljna politika rukovodstva Republike Srpske u poslednje vreme usmerava ka jačanju razumevanja sa SAD, zadržavanju partnerstava sa Rusijom, Izraelom, Kinom i Mađarskom, a sve to uz snažnu podršku Srbije. "Srbija nam je glavni oslonac", zaključio je ambasador.
Zaključak: Vranješ naglašava da je rasprava o trećem entitetu duboko povezana s dugoročnim političkim procesima u BiH i da će konačno rešenje zavisiti od unutrašnjih odnosa među Bošnjacima i Hrvatima, kao i od promena u stavu ključnih međunarodnih aktera.
Pomozite nam da budemo bolji.
