Evropska komisija planira da pozove talibanske zvaničnike u Brisel na tehničke razgovore o povratku migranata, u koordinaciji sa Švedskom. Oko 20 zemalja EU razmatraju opcije za vraćanje, posebno osoba sa krivičnim presudama, dok postoje ozbiljne etičke i pravne dileme zbog nepodržanog statusa talibanskih vlasti. Avganistan se suočava sa velikom humanitarnom krizom: od 2023. više od pet miliona ljudi vratilo se iz Irana i Pakistana, često u vrlo teškim uslovima. Inicijativa je kritikovana od NGO sektora i levičarskih partija zbog rizika po živote i osnovna prava povratnika.
EU Poziva Talibanske Zvaničnike U Brisel Na Tehničke Razgovore O Povratku Migranata
Around 20 EU countries are exploring how to return migrants -- particularly those with court convictions -- to Afghanistan (NICOLAS TUCAT)(NICOLAS TUCAT/AFP/AFP)
Evropska komisija saopštila je za AFP da planira da uskoro pozove zvaničnike talibana u Brisel radi tehničkih razgovora o povratku migranata u Avganistan. Prema izvorima bliskim pitanju, pismo će biti poslato „uskoro“ u Kabul kako bi se dogovorio datum sastanka, koji se priprema u koordinaciji sa Švedskom.
Ovaj poziv sledi dve posete evropskih zvaničnika Avganistanu posvećene istoj temi, a iz Brisela navode da se radi o mogućem "narednom tehničkom sastanku" sa de facto vlastima u Kabulu. Konkretan datum još nije zakazan.
Pismo 20 zemalja i kontekst
U okviru zaoštravanja imigracione politike, oko 20 zemalja EU razmatraju kako da vrate migrante, posebno one sa krivičnim presudama. U pismu iz oktobra nekoliko država pozvalo je EU da pronađe diplomatska i praktična rešenja za dalje korake. Portparol Komisije je podsetio da je u januaru 2026. održan tehnički sastanak u Kabulu i da se sada radi na nastavku razgovora u Briselu.
Praktična pitanja
Posete i pregovori treba da reše konkretne tehničke probleme: izdavanje dokumenata i pasoša osobama čije ambasade u Evropi nisu priznate od strane talibanskih vlasti, kao i logistička pitanja poput kapaciteta na aerodromu u Kabulu i organizacije povratnih letova.
Pravni i diplomatski izazovi
Takav angažman izaziva značajna politička i etička pitanja jer EU formalno ne priznaje talibansku vlast. Da bi talibanski zvaničnici ušli u Belgiju, koja je domaćin institucija EU, moraće da dobiju posebne izuzetke od belgijskih vlasti, što je predmet diplomatskih dogovora.
Humanitarna kriza i protivljenja
Evropski pritisak na povratke dolazi u trenutku kada se Avganistan suočava sa ozbiljnom humanitarnom krizom. Od 2023. više od pet miliona Avganistanaca vratilo se iz Irana i Pakistana, često nasilno; međunarodne organizacije upozoravaju da većina živi u ekstremnim uslovima bez stabilnog smeštaja ili posla.
Inicijativa je već izazvala oštre kritike nevladinih organizacija i političke levice. Lisa Owen, direktorka Međunarodnog odbora za spasavanje za Avganistan, ističe:
"Deportovati Avganistance nazad u zemlju gde skoro polovina stanovništva ne može da se hrani nije migraciona politika; to je odluka koja bi mogla da košta života."
Grupe za prava migranata upozoravaju i na rizik da bi posete Briselu mogle omogućiti talibanskim predstavnicima da identifikuju pojedince koje traže za povratak, čime bi se ugrozila njihova sigurnost i osnovna prava.
Primeri članica EU
Nemačka je od 2024. deportovala više od 100 Avganistanaca sa krivičnim presudama putem čarter letova uz posredovanje Katara. Austrija je sredinom septembra u Beču primila delegaciju talibana, a i druge zemlje, uključujući Belgiju i Švedsku, razmatraju slične korake uz rast podrške među pristalicama strožih migracionih politika.
Diplomatski izvori koje je kontaktirao AFP tvrde da je cilj pregovora prvenstveno praktičan: kako bezbedno i zakonito organizovati povratke uz poštovanje međunarodnih obaveza i zaštitu ljudskih prava. Rasprava se nastavlja dok EU pokušava da uskladi bezbednosne, pravne i humanitarne aspekte.
Pomozite nam da budemo bolji.
