Predsednik Filipina Ferdinand Marcos javno je demantovao glasine o teškoj bolesti demonstrativnim vežbanjem pred kamerama. Vlada je podnela žalbe na naloge koji šire "panic-izazivajući" sadržaj i zatražila od Mete uklanjanje dezinformacija. Fact-checkeri su dokumentovali stotine lažnih ili izmenjenih objava, dok stručnjaci upozoravaju da preterani pritisak vlasti može ugušiti slobodu govora.
Semena nestabilnosti: Dezinformacije o zdravstvenom stanju predsednika Filipina potresaju zemlju
Philippine President Ferdinand Marcos speaks during a press conference at the Malacanang Palace in Manila on March 25, 2026 (Ezra Acayan)(Ezra Acayan/POOL/AFP)
Predsednik Filipina Ferdinand Marcos prošlog meseca javno je reagovao na talas glasina o svom zdravlju — istrčao je iz kancelarije i demonstrativno vežbao pred kamerama kako bi demantovao tvrdnje da je paralizovan, u terminalnoj fazi bolesti ili mrtav.
Vlada reagovala na širenje dezinformacija
Iako su neki snimci delovali šaljivo, vlada je podnela pritužbe na nekoliko Facebook naloga i upozorila kompaniju Meta (vlasnik Facebooka) da bi mogla snositi pravne posledice ukoliko ne ukloni dezinformacije koje je okarakterisala kao "eskalirajuću" pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Kako su se glasine širile
Od januarskog hospitalizovanja 68-godišnjeg predsednika zbog divertikulitisa — zapaljenja debelog creva — društvene mreže su bile preplavljene spekulacijama da je njegov zdravstveni stanje ozbiljnije nego što je saopšteno. AFP-ovi fact-checkeri dokumentovali su stotine objava na Facebooku, TikToku i X-u, uključujući stare, izrezane ili montirane fotografije i snimke koje su delile desetine hiljada puta.
„Ove objave su posejale 'semena nestabilnosti' u predsednikovoj administraciji i donele korist njegovoj političkoj suparnici,“ rekla je Jean Franco, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Filipina.
Politički kontekst
Mnoge od zlonamernih objava širile su se među pristalicama potpredsednice Sare Duterte, čija je politička budućnost dodatno dovedena u pitanje otporom i pomenutim opozivom. To je pojačalo narativ o nepovjerenju prema medijima i državnim institucijama.
Kontradiktorne tvrdnje i hapšenje u centru pažnje
Kada je predsednik propustio javni događaj početkom aprila, stari snimci, među kojima i fotografija zastave na pola koplja, ponovo su počeli da kruže. Fotografiju je na društvenim mrežama podelio bivši novinar Jay Sonza, koji je kasnije priveden i optužen pred Nacionalnim biroom za istrage (NBI) za cyber-krivokletstvo i nezakonito objavljivanje, uz tvrdnju da je falsifikovao medicinske zapise o predsedniku. Sonzini advokati su pritvor nazvali pokušajem zastrašivanja, dok je predsednikovo komunikacijsko odeljenje podržalo pritužbe.
Mediji, transparentnost i pravne dileme
Neke objave optuživale su glavne medije, kao što je GMA News, za učešće u prikrivanju informacija — tvrdnje koje su dodatno narušile poverenje u medije. Stručnjaci za medije i ustavno pravo upozoravaju da bi pritisak vlasti i najave zakona protiv „lažnih vesti" mogle stvoriti "hladan efekat" na kritičare i novinare.
„Umesto da se sve svodi na nacionalnu bezbednost, vlada bi najviše dobila transparentnošću — otvorena objava informacija ugušiće neutemeljene glasine,“ rekao je profesor ustavnog prava Paolo Tamase.
Širi značaj
Ovaj slučaj osvetljava šira pitanja: kako društvene mreže doprinose brzom širenju dezinformacija, kolika je odgovornost tehnoloških kompanija i gde povući granicu između suzbijanja lažnih informacija i zaštite slobode govora. U filipinskom Kongresu diskutuje se nekoliko predloga zakona o "lažnim vestima", što dodatno komplikuje balans između javne sigurnosti i prava na kritiku vlasti.
jae/jcs/cwl/sjc/abs
Pomozite nam da budemo bolji.
