Pilot kitovi u opasnosti: brodska buka blokira njihove pozive za ponovno okupljanje u Gibraltarskom prolazu

U jednom od najprometnijih morskih koridora na svetu, pilot kitovi u Gibraltarskom prolazu sve češće dobijaju zabrinjavajuće upozorenje: njihove ključne pozive za ponovno okupljanje brodska buka jednostavno „guši”. Novo istraživanje pokazuje da, iako kitovi pojačavaju neke zvučne signale kada poraste pozadinska buka, ne mogu da pojačaju upravo one pozive koji su najvažniji za ponovno nalaženje članova čopora.

Šta su istraživači uradili i šta su našli

Studija objavljena u Journal of Experimental Biology zasniva se na podacima prikupljenim od 23 dugoperajna pilot kita označena u periodu 2012–2015. uređajima sa usisnim čašicama koji su beležili kretanje, dubinu i podvodne zvuke oko 24 sata po jedinki. Tim je analizirao 1.432 vokalizacije i svrstao ih u četiri tipa poziva.

Zaključak: niskofrekventni i dvokomponentni pozivi — koji se najdalje čuju i važni su za ponovno okupljanje nakon dubokih zarona — već su emitovani na maksimalnoj jačini i ne mogu se dodatno pojačati kad poraste brodska buka. To znači da se njihov efektivni domet smanjuje i da kitovi gube sposobnost da se lako pronađu.

Zašto je to opasno

Gibraltarski prolaz povezuje Atlantski okean i Sredozemno more i godišnje kroz njega prođe više od 60.000 brodova. U isto vreme, lokalna populacija dugoperajnih pilot kitova broji svega ~250 jedinki i smatra se kritično ugroženom. Za društvene vrste kao što su pilot kitovi, česta gubljenja kontakta mogu otežati koordinaciju nakon hranjenja, smanjiti uspeh u odgoju mladunčadi i narušiti socijalne veze koje su važne za opstanak i oporavak populacije.

Širi kontekst i moguća rešenja

Studija takođe ukazuje na širi, često zanemareni problem: akustično zagađenje okeana je nevidljiva nuspojava globalne trgovine. I dok se u javnim debatama ponekad pominje navodna štetnost offshore vetroparkova za kitove — te tvrdnje do sada nisu poduprte jasnim dokazima u recenziranim studijama — glasni, pokretni izvori buke poput velikih tankera i dalje predstavljaju ozbiljan pritisak, uz dodatne rizike kao što su izlivanje nafte.

Autori i konzervatorski stručnjaci preporučuju praktične mere koje bi mogle smanjiti negativan uticaj: tiši rad brodova (npr. tehnologije za prigušivanje buke), pametnije planiranje ruta koje izbegavaju osetljiva staništa i smanjenje brzine plovila u kritičnim zonama.

"Povećanje buke suštinski smanjuje efektivni domet komunikacije, otežavajući udaljenim životinjama da se pronađu," objašnjava Frants Jensen, jedan od autora studije.

Za populaciju od svega nekoliko stotina jedinki koja živi u veoma prometnom morskom koridoru, ovo je alarm koji se ne sme ignorisati. Kombinacija naučnih podataka i praktičnih mera može pomoći da se smanji ljudski pritisak i poboljša šansa za oporavak ove vrste.

Preporuke ukratko:

• Uvođenje tišijih tehnologija na komercijalnim brodovima.
• Pametnije planiranje brodskih ruta i zoniranje morskih puteva.
• Ograničenje brzine u osetljivim područjima radi smanjenja buke i rizika od sudara.
• Dalja monitoring studija i zaštitne mere za kritično male populacije.