50 godina kasnije: Sitni trag na olupini SS Edmund Fitzgerald koji bi mogao razrešiti misteriju

Najvažniji dokazi u misteriji potonuća SS Edmund Fitzgerald često su među najmanjima — i mogli bi i danas biti pričvršćeni za palubu olupine.

Kada je teretnjak porinut 1958. godine, bio je najduži brod na Velikim Jezerima: 729 stopa (≈222 m) dug nosač rude, projektovan za velike terete kroz opasne unutrašnje vode Severne Amerike. Dana 9. novembra 1975. Fitzgerald je isplovio iz Superiora (Wisconsin) sa više od 26.000 tona taconite peleta, u pravcu čeličana u Detroitu. Već narednog večeri jezero Superior progutalo je čitav brod.

Fitzgerald nije plovio sam. Dok se približavao Whitefish Bayu, kapetan Ernest McSorley održavao je radio vezu sa kapetanom Bernijem Cooperom na pratećem brodu Arthur M. Anderson.

“Dva kapetana — McSorley na Fitzgeraldu i Bernie Cooper na Andersonu — ostali su u radio kontaktu dok je vetar rano narednog jutra jačao. Do popodneva 10. novembra, udari vetra do 90 mph (≈145 km/h) raznosili su sneg u mećave. Talasi su rasli do visine dvospratne zgrade, a na Andersonu se u pojedinim trenucima znalo nakupiti i do 12 stopa (≈3,7 m) vode.”

Oko 15:30 McSorley je javio Cooperu da je Fitzgerald oštećen — polomljene ograde, oštećeni ventilacioni otvori balastnih tankova, brod je naginjao i radar mu je prestao da radi. Usporio je kako bi Anderson mogao da ga stigne i pomogne pri navođenju ka sigurnijem zaklonu. Pred poslednji kontakt, neposredno pre 19:00, McSorley je rekao da „drži situaciju pod kontrolom”. Petnaest minuta kasnije Fitzgerald je nestao sa radara Andersona i više se nije pojavio. Sva 29 člana posade poginula su. Do Whitefish Baya bilo je samo 17 milja.

Mogući uzroci

Kako je tako veliki brod mogao nestati tako naglo, bez poziva u pomoć? Zvanične istrage (U.S. Coast Guard i NTSB) upućivale su na poplavu teretnih holdova kao verovatnu okolnost, ali nije donet nedvosmislen zaključak. Među drugim teorijama su:

• Strukturni lom broda ili slabljenje trupa
• Nasukavanje ili sudar sa podvodnim sprudom
• Preopterećenje ili pomeranje tereta (taconite peleta)
• Katastrofalan lom na površini koji je dogodio prebrzo za poziv u pomoć

Zašto su poklopci i stege važni?

Na nosaču rude, poklopci teretnih otvora (hatch covers) i njihove stege čine ključni deo oplate broda. U olujnim uslovima, ako poklopci nisu potpuno sigurni ili se oštete udarom talasa, more može brzo ući u holdove. Kako se voda nagomilava, brod dublje tone, naginje se i postaje ranjiviji na naredne talase — scenario koji bi mogao dovesti do naglog gubitka stabilnosti i potonuća.

Važno je što se olupina od 1975. nije pomerala: to znači da su poklopci, stege, koamingi i položaj tereta ostali uglavnom na mestu. Moderne tehnologije kao što su visokorezolutni sonar, ROV kamere i fotogrametrija omogućavaju detaljnu dokumentaciju stanja olupine bez fizičkog uznemiravanja mesta nesreće.

Ric Mixter, koji je posetio olupinu u podmornici tokom 1990-ih, izjavio je da bi pri povratku fotografisao svaku stegu i ispitao gde su završili taconite peleti. Takva opsežna vizuelna dokumentacija mogla bi otkriti da li su poklopci popustili, kako je voda ušla u holdove i da li se teret pomerio — sve ključne komponente koje bi razjasnile šta se zaista dogodilo.

Zaključak

Posle više od pola veka, mali elementi poput stega na poklopcima mogu pružiti velike odgovore. Bez uznemiravanja mesta nesreće, moderna podvodna tehnologija ima potencijal da dopuni istorijske istrage i približi nas istini o poslednjim satima SS Edmund Fitzgerald.

Za dublju priču: Popular Mechanics donosi detaljan prikaz poslednjeg putovanja, preostalih teorija i tehnologije koja može promeniti razumevanje tragedije.