Baločistan se suočava s novim talasom nasilja: krajem aprila 2026. zabeleženo je 27 napada i najmanje 42 poginula pripadnika bezbednosnih snaga, a osujećen je i plan samoubilačkog napada na Islamabad. Pobuna se širi iz plemenskih područja na urbanu i obrazovanu omladinu, uz sve veću ulogu žena‑izvršilaca. Ključni uzroci eskalacije su državna represija, pristup oružju iz Avganistana, saradnja sa TTP i efekt društvenih mreža; bez političkog rešenja, velike investicije poput projekta Reko Diq ostaju rizične.
Baločistan U Plamenu: Samoubilački Napadi, Žene-izvršioci i Rastuća Pretnja Po Regionalnu Bezbednost
The aftermath of an attack by Baloch separatists in Quetta, Pakistan, on Feb. 1, 2026.Banaras Khan/AFP via Getty Images
Krajem aprila 2026. u Baločistanu je u periodu od deset dana zabeleženo 27 napada u kojima je poginulo najmanje 42 pripadnika snaga bezbednosti. 11. maja vlasti su saopštile da je osujećen planirani samoubilački napad na Islamabad i da je u vezi sa tim uhapšena mlada žena — pokazatelj sve učestalije upotrebe ženskih izvršilaca u napadima.
Pozadina pobune
Baločistan, najveća pakistanska pokrajina (oko 15 miliona stanovnika), dugo je poprište oružanih pokreta baločkog naroda (procene 8–10 miliona ljudi u regionu). Savremena pobuna vuče korene iz sporne aneksije kneževine Kalat 1948. i decenijskog osećanja političke i ekonomske marginalizacije. Tokom 2000-ih sukob je eskalirao sa pojavom militantnih grupa, među kojima su Balochistan Liberation Army (BLA) i obnovljeni Balochistan Liberation Front (BLF) pod Allah Nazarom Balochom.
Kako se pokret menja
Izvorno plemenski otpor prerastao je u širu pobunu koja cilja i urbanu, obrazovanu omladinu. Militanti intenzivno koriste strateške komunikacije i društvene mreže da privuku mlade, uključujući žene, oslanjajući se na teme kao što su prisilna nestajanja, represija i eksploatacija prirodnih resursa. Baločistan ima velika nalazišta bakra i zlata (najpoznatije nalazište Reko Diq), ali ostaje jedna od najsiromašnijih pokrajina u Pakistanu.
Nedavni taktički skokovi
Skup događaja koji je podstakao novi talas nasilja uključuje:
A policeman stands guard near the blast site in Quetta after an attack by Baloch separatists on Jan. 31, 2026.Adnan Ahmed/AFP via Getty Images
- Mart 2025: otmica putničkog voza Jaffar Express — više od 350 putnika u opsadi 30 sati.
- April 2026: osnivanje pomorskog krila Hammal Maritime Defence Force i prvi pomorski napad na patrolni brod kraj Dživani (distrikt Gvadar).
- Novembar 2025: samoubilački napad povezan sa BLF u oblasti Reko Diq (izveštana izvršilac Zareena Rafiq).
Četiri glavna faktora eskalacije
Analizom događaja identifikovana su četiri konvergentna faktora:
- Pojačana državna represija: Zatvaranje mirnih političkih kanala — primer je hapšenje istaknute borbe za prava Mahrang Baloch i smrtonosni obračuni sa demonstrantima u Kveti — što povećava prihvatljivost militantnih narativa.
- Dostupnost naoružanja: Izveštaji ukazuju da su militanti pribavili američko oružje napušteno u Avganistanu 2021. (M4/M16 sa termalnom opremom), povezano sa naoružanjem upotrebljenim u napadu na Jaffar Express.
- Saradnja sa drugim grupama: Produbljena operativna saradnja između BLA i Tehrik-i-Taliban Pakistan (TTP) dovela je do taktičke konvergencije — samoubilački napadi, zauzimanja urbanih zona, snajperske i zastrašujuće taktike.
- Efikasna upotreba društvenih mreža: Mobilizacija obrazovane omladine i kreiranje ženskih jedinica (npr. žensko krilo Majeed Brigade) omogućili su širenje podrške i veću medijsku pažnju.
Prekogranične i regionalne implikacije
Etnnički Balohi žive na obe strane granice Pakistan–Iran, a BLA već ima prisustvo u iranskoj provinciji Sistan i Balučestan. Narativ "Velikog Baločistana" i slabljenje kontrole granica stvaraju taktički prostor za kretanje, regrutovanje i proširenje krijumčarskih mreža (gorivo, droge), što dalje hrani finansiranje i uticaj militanta. U januaru 2024. Iran i Pakistan su već razmenjivali udare protiv položaja militanata, a saradnja protivterorističkih službi ostaje ograničena.
Međunarodni dimenzioni i investicije
Američko-pakistansko približavanje poslednjih godina uključuje označavanje BLA i njenog Majeed Brigade kao stranih terorističkih organizacija (avgust 2025) i odobrenje US$1,3 milijarde od U.S. Export‑Import Bank za projekat Reko Diq. Ali bez rešenja političkih i ekonomskih uzroka pobune, ova investicija i druge međunarodne prisutnosti ostaju ranjive na napade i sabotažu.
Zaključak: Kratkoročne bezbednosne mere nisu dovoljne. Trajno rešenje zahteva kombinaciju operativne kontra-terorističke akcije i političkog dijaloga koji adresira marginalizaciju, distribuciju prihoda od prirodnih resursa i državnu represiju.
Autori originalne analize: Amira Jadoon (Clemson University) i Saif Tahir (Te Herenga Waka — Victoria University of Wellington). Tekst je prerađen i prilagođen za srpskog čitaoca.
Pomozite nam da budemo bolji.
