25 godina posle 11. septembra: Al-Qaida i dalje prisutna u Avganistanu, talibani pod pritiskom

Više od dve decenije nakon što je Osama bin Laden iz talibanski kontrolisanog Avganistana koordinisao napade 11. septembra 2001, The New York Times izveštava da al-Qaida i dalje ima prisustvo u zemlji, dok se druge ekstremističke i regionalne grupe takođe zadržavaju u Avganistanu.

Talibanski povratak i posledice

Talibani su ušli u Kabul 15. avgusta 2021. godine, dok su se američke i NATO snage povlačile, čime je formalno okončan dvadesetogodišnji rat koji je započeo nakon odbijanja talibana da predaju bin Ladena. Napadi 11. septembra 2001. odneli su skoro 3.000 života u Njujorku, na Pentagonu i u polju blizu Shanksvillea u Pensilvaniji.

Bezbednosna situacija

Avganistanski zvaničnici tvrde da je veći deo unutrašnjih sukoba prestao nakon talibanskog preuzimanja vlasti, ali bezbednosna slika i dalje je nestabilna. U izveštaju Ujedinjenih nacija o praćenju sankcija iz decembra 2025. navodi se da u zemlji deluje više od 20 međunarodnih i regionalnih terorističkih organizacija.

"Smatramo da je poglavlje rata završeno",

rekao je u nedavnom intervjuu u Kabulu talibanski ministar spoljnih poslova Amir Khan Muttaqi, ali Ujedinjene nacije i zapadne diplomate upozoravaju da ostaje ozbiljan rizik od prisustva oružanih grupa.

Uloga al-Qaide

Osnovno jezgro al-Qaide danas je znatno manje nego pre 11. septembra — procenjuje se na samo nekoliko desetina članova u Avganistanu — ali Ujedinjene nacije navode da u zemlji i dalje borave visoki funkcioneri pokreta i opisuju Avganistan kao simboličku domovinu grupe. Njena regionalna ogranka, Al-Qaida in the Indian Subcontinent, predstavlja zaseban, značajniji entitet u regionu.

"Tačna uloga al-Qaide u Avganistanu? Veoma je teško reći," izjavio je Colin Smith, koordinator tima UN za analitičku podršku Savetu bezbednosti i praćenje sankcija.

Sjedinjene Države javno nisu potvrdile nijednu operaciju u Avganistanu od dronske akcije u julu 2022. kada je u Kabulu ubijen lider al-Qaide Ayman al-Zawahri. Njegovo prisustvo u glavnom gradu produbilo je sumnje u to da li talibani ispunjavaju obavezu iz sporazuma iz 2020. da neće dozvoliti da avganistanska teritorija bude korišćena za opasnost po SAD i njihove saveznike.

Regionalne tenzije i TTP

Talibani se suočavaju i sa napetostima sa Pakistanom oko Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP), odvojene grupe koja je bliska afganistanskim talibanima. Pakistan optužuje Kabul da daje utočište liderima i borcima TTP-a, što afganistanske vlasti negiraju. Spor je prerastao u otvorene sukobe u februaru, kada su pakistanske snage izvele napade na Kabul i Kandahar, a avganistanske snage su uzvratile. Pakistanska vojska je nedavno saopštila da je ubila 15 boraca TTP koji su pokušavali da pređu granicu iz Avganistana.

Diplomatija, priznanja i prava žena

Talibani su istovremeno pokušavali da unaprede ekonomske i diplomatske veze sa inostranstvom. Prema izveštajima, Rusija je u julu 2025. formalno priznao talibansku vladu, dok Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge zemlje održavaju radne odnose bez zvaničnog priznanja.

Međunarodna kritika usmerena je naročito na tretman žena i devojčica: devojčicama je zabranjen povratak u škole posle šestog razreda, dok su žene često isključene sa univerziteta, iz velikog dela tržišta rada i brojnih javnih prostora. U avgustu su Ujedinjene nacije ocenile da su talibani u velikoj meri "izbrisali žene iz javnog života", što predstavlja glavni prepreku za šire međunarodno priznanje njihove vlasti.

Izveštaj podseća da, iako je struktura al-Qaide oslabila, prisustvo brojnih ekstremističkih grupa i dalje predstavlja značajan bezbednosni i politički izazov za region i međunarodnu zajednicu.