Posle napada 11. septembra fokus borbe protiv terorizma dugo je bio koncentrisan na Bliski istok, ali danas se centar aktivnosti pomera ka Sahelu i Sub-Saharskoj Africi. Uspon Boko Harama, širenje Al-Qaide i ISIS-a kroz afilijacije i slabe državne institucije stvorili su pogodnu sredinu za ekstremizam. Povlačenje zapadnih snaga i talasi pučeva dodatno su povećali bezbednosne praznine. Posledice tog pomaka mogu imati širi uticaj, uključujući migracione i bezbednosne rizike za Evropu.
Geografija terorizma se menja: Sahel, Boko Haram i rast afričkih frontova
U posledicama napada 11. septembra globalna borba protiv terorizma dugo je bila usmerena pre svega na Bliski istok — Al-Qaida je našla utočište pod talibanskom vlašću, dok su američki angažmani u Avganistanu i Iraku oblikovali politiku naredne dve decenije. Danas je karta pretnji značajno drugačija.
Pomak ka Africi
Južna Azija i dalje je važno žarište, posebno Avganistan i Pakistan, ali najupečatljiviji porast broja napada dogodio se u Sub-Saharskoj Africi, naročito u regionu Sahela. Uspon Boko Harama od 2009. godine u severoistočnoj Nigeriji, zajedno sa širenjem alžirskih i drugih militanata južno od Sahare, učinio je taj pojas jednim od glavnih frontova moderne terorističke aktivnosti.
Strategije i veze
Al-Qaida je u regionu učvrstila prisustvo kroz militante koji su se preselili iz severne Afrike i kroz gradnju veza sa lokalnim naoružanim grupama. ISIS je primenio sličnu taktičku strategiju — ohrabrivao je regionalne organizacije da polože zakletvu odanosti centralnoj strukturi pokreta. Boko Haram je 2015. preuzeo takav model, objavivši odanost ISIS-u i postavši deo tzv. "West Africa Province".
Zašto je Sahel "pogodan teren"
Sahel ima više faktora koji omogućavaju rast ekstremizma: slabe i često delegitimisane državne institucije, porozne granice, velike neravnopravnosti i siromaštvo, verske i etničke napetosti, kao i zloupotrebe od strane bezbednosnih službi koje proizvode lokalno nezadovoljstvo. Talasi vojnih pučeva u nekoliko zemalja dodatno su oslabili institucionalnu otpornost, a povlačenje francuskih i drugih zapadnih snaga otvorilo je nove bezbednosne praznine koje lokalne vlasti teško popunjavaju.
Suština: Teroristička pretnja nije nestala, već se promenio geografski i društveni kontekst u kome ekstremizam napreduje.
Implikacije za Evropu i region
Promene u Sahelu nisu izolovane: rast nasilja povećava pritiske na migracione tokove i bezbednosne izazove koji mogu imati posledice i za Evropu, uključujući i Balkan. Praćenje razvoja situacije i podrška stabilizacijskim i razvojim merama u regionu ostaju važni za širu bezbednost.
Zaključak: Geografija terorizma se pomerila — razumevanje lokalnih uzroka, regionalnih veza i međunarodnih posledica ključno je za efikasnu politiku i preventivne odgovore.
Pomozite nam da budemo bolji.
