UN: Većina civilnih žrtava rata u Avganistanu ostala bez pravde i priznanja

Ujedinjene nacije upozoravaju da su većina civilnih žrtava rata u Avganistanu tokom perioda 2001–2021. ostale "bez pravde, naknade ili čak priznanja" svoje patnje, navodi se u izveštaju UN misije u Avganistanu (UNAMA). Dvogodišnji rat i operacije međunarodnih i afganistanskih snaga imaju ogroman ljudski račun: UNAMA beleži više od 40.000 ubijenih i 77.000 ranjenih civila.

Lične priče i tragovi tragedije

Tapa-e-Shuhada (Brdo šehida) u Kabulu predstavlja simbol dela te tragedije — jedan od padina prekriven je grobovima, među kojima su mnogi pripadnici hazarske zajednice, često mete talibanskih i IS napada.

Među žrtvama su 21-godišnja Suhaila, stradala na Univerzitetu u Kabulu, i 17-godišnji Muhammad Hadi, koji je poginuo u oktobru 2020. u napadu na školu za pripremu prijemnih ispita. Mohammad (25), ranjen u istom napadu, kaže da je izgubio fokus i da zbog psiholoških problema nije nastavio školovanje. Sada povremeno radi kao krojač i tvrdi: "Svet nas je zaboravio."

Psihološke posledice

UNAMA navodi da je 95% od skoro 200 ispitanih preživelih iskusilo psihološku štetu — od gubitka pamćenja do depresije i suicidalnih misli. Roditelji i porodice preživelih opisuju trajne noćne more, anksioznost i nemogućnost povratka normalnom životu.

Pokušaji da se stigne do pravde

Priče kao što je ona Khan Yousufija iz provincije Logar ilustruju probleme: njegov osmogodišnji sin je ubijen, a supruga teško ranjena kada je policijski tenk afganistanske Republike otvorio vatru. Yousufi je podnosio žalbe, ali nije dobio odgovor — i nakon povratka talibana na vlast nema mogućnosti za pravičan proces.

UNAMA konstatuje da su većina žrtava koje su pokušale da ostvare pravdu ostale neuspešne, a akcioni plan za "Mir, Pomirenje i Pravdu" iz 2006. nikada nije bio u potpunosti sproveden. Sporazum iz 2020. između SAD i talibana nije sadržao specifične klauzule o pravima žrtava, pravdi ili odgovornosti.

Mehanizmi odgovornosti i njihova ograničenja

Po povratku na vlast, talibanske vlasti su uvele zakon o amnestiji i zasad nisu pokazale javnu spremnost za procesuiranje kršenja humanitarnog prava. Međunarodni pokušaji odgovornosti bili su ograničeni: ICC je pokrenuo istragu, ali je njen opseg sužen na navodne zločine talibana i IS zbog ograničenih resursa i prioriteta. Neke nacionalne odluke i istrage su ipak donesene — holandski sud je 2022. naložio kompenzaciju za žrtve vazdušnog udara iz 2007, pokrenute su nezavisne istrage u Britaniji, a protiv bivšeg australijskog specijalca podignute su optužnice.

Stručnjaci upozoravaju na neravnomern pristup odgovornosti: "Zašto bi žrtve talibana i IS dobile prednost u pravdi u odnosu na žrtve američkih i međunarodnih snaga?" pita Refik Hodzic, savetnik za tranzicionu pravdu.

Mogućnosti pomirenja i reparacija

Aktivisti predlažu mehanizme poput komisija za istinu i pomirenje ili programa reparacija, kakvi su primenjeni u drugim zemljama, kao načine da se barem delimično zadovolje potrebe žrtava. Talibanska administracija izvestila je UNAMA da je od 2021. raspodelila 695 miliona dolara porodicama šehida, udovicama i siročadi, ali ta sredstva ne zadovoljavaju sve potrebe, niti zamenjuju procesuiranje odgovornih.

Zaključak

UNAMA-ina evidencija i priče preživelih ukazuju na kontinuirani jaz između razmere patnje i dostupnih mehanizama pravde i pomoći. Porodice poput Yousufijeve traže medicinsku i psihološku podršku, dok preživeli kao Mohammad sanjaju stipendije i novu šansu za obrazovanje kako bi povratili nadu.

Citati: "Svet nas je zaboravio" — reči preživelog koji simbolizuju osećanje mnogih žrtava koje čekaju priznanje, podršku i odgovornost.