Ovog proleća zapadnu obalu SAD preplavile su velike naslage plavih kolonija Velella velella, poznatih kao "by-the-wind sailors". One nisu prave meduze već kolonije polipa koje plutaju zahvaljujući jedru i vetru. Masovna nasukavanja povezana su sa povoljnim vetrovima, toplijom površinskom vodom i blažim zimama — Mart 2026. bio je najtopliji mart u SAD u poslednjih 132 godine. Naučnici prikupljaju podatke kako bi procenili ekološke posledice i poreklo ovih gomila.
Zašto se na plaže zapadne obale SAD naglo nasukavaju plave "jedrilice" (Velella velella)
The velella velella's sail allows them to hitch a ride in the breeze as they float along the ocean's surface.Jaimie Peterson, Adobe Stock
Ovog proleća plaže od Kalifornije do Vašingtona preplavile su guste naslage malih, sjajno plavih organizama — nekad debele i po nekoliko centimetara — koje ostavljaju i karakterističan, neprijatan miris. Reč je o Velella velella, poznatim kao "by-the-wind sailors" ili jednostavno "plave jedrilice".
Šta su Velella velella?
Velella velella nisu prave meduze, već kolonije stotinama ili hiljadama sitnih polipa (zooida) koje funkcionišu kao jedinstvena jedinka. Neki zooidi love (dactylozooidi), drugi vare hranu (gastrozooidi), a treći se razmnožavaju (gonozooidi). Na vrhu tela imaju tanke, hitinske "jedro" koje viri iznad površine i omogućava da ih vetar nosi — po čemu su i dobile nadimak.
Zašto se masovno nasukavaju?
Masovna nasukavanja nastaju kada se nekoliko faktora poklopi: velike gomile Velelle plutaju blizu obale, preovladavaju vetrovi koji duvaju ka kopnu (obično istočni vetrovi na obali Pacifika) i površinske vode su toplije nego obično. Prolećni zapadni vetrovi često nastupaju, ali ne dovode svake godine do velikih nasukavanja — neophodno je i da kolonije dovoljno obole za masovni "bloom".
"Postoji ogroman tepih ili niz tepiha Velelle udaljeno uz obalu," objašnjava Julia Parrish (University of Washington).
Uloga toplije vode i klime
Ove godine veliki talas toplije površinske vode (nazvan u tekstu kao "jezik toplije vode iz pravca ekvatora") mogao je podstaći razmnožavanje. Mart 2026. proglašen je najoštrijim martom u SAD u poslednjih 132 godine, što naučnici često povezuju sa efektima klimatskih promena. Blaže zime i manje oluja takođe omogućavaju većem broju kolonija da prezime i doprinesu većim nasukavanjima u proleće.
Velella velella, also known as by-the-wind sailors, are washing up on beaches from California to Washington.Ward DeWitt, Getty Images
Da li su opasne za ljude i životinje?
Velella imaju ćelije za ubadanje kojima love plankton, ali njihovi ubodi obično ne povređuju ljude. Ipak, izgledom mogu podsetiti na opasniji organizam — Portuguese man-of-war (Physalia physalis) — koji može naneti bolne opekotine. Stoga je mudro izbegavati kontakt dok se ne proveri o kojoj vrsti je reč.
Unutar njihovih tkiva često žive i mikroalge koje im pružaju dodatnu energiju, slično koralima. Na moru služe kao hrana za neke vrste, uključujući mjehurićaste puževe, "plave zmajeve" (blue dragon sea slugs) i ribe poput Mola mola (ocean sunfish), koje ih ponekad "kuhače" kao brzu poslasticu.
Ekološki uticaji nasukavanja
Kada se veliki broj Velella osuši na obali, prenose se ugljenik, azot i drugi nutrijenti na kopno. Koliko je taj prenos biomase značajan za obalne ekosisteme još nije jasno — pojedinačna Velella je mala, ali gomile mogu činiti ozbiljan unos materije. Nakon sušenja postaju krtice i ne predstavljaju privlačnu hranu za ptice i druge kopnene životinje.
Šta naučnici dalje rade?
Istraživači prikupljaju uzorke i mere veličinu i starost jedinki kako bi odredili odakle dolaze i šta je prethodilo masovnim nasukavanjima. Takve studije pomažu da se razumeju obrasci morskih organizama i mogu poslužiti kao "ulaz" za širu javnost u zanimljiv svet zooplanktona.
Napomena za plažere: Uglavnom nema razloga za alarm, ali izbegavajte dodirivanje nepoznatih, plavih gelatiniziranih organizama ako niste sigurni o kojoj se vrsti radi.
Pomozite nam da budemo bolji.
