Finska je u petak, 15. maja, saopštila da sumnjiva aktivnost dronova iznad regiona Helsinkija više ne predstavlja pretnju i da se situacija vraća u normalu nakon što je aerodrom u glavnom gradu ponovo otvoren.
Helsinški gradski odsek za spasavanje prethodno je upozorio oko 1,8 miliona stanovnika regiona Uusimaa da ostanu u zatvorenom dok nadležne službe proveravaju događaj. Kao deo odgovora, Odbrambene snage Finske podigle su borbene avione, a na terenu su bile i druge hitne službe.
"Naše vlasti su pokazale spremnost i sposobnost da reaguju. Ne postoji neposredna vojna pretnja po Finsku," napisao je predsednik Aleksander Stubb na platformi X.
Ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen izjavila je da je bezbedno da ljudi idu na posao i u školu, dok je saobraćaj na aerodromu u Helsinkiju nastavljen nakon tročasovnog obustavljanja.
Premijer Petteri Orpo pozvao je građane da prate zvanična saopštenja: "Vlasti preduzimaju mere. Odbrambene snage su pojačale nadzor i kapacitete za reagovanje."
Kontekst i regionalne posledice
Ovaj incident se uklapa u seriju sličnih slučajeva u baltičkim državama — Estoniji, Letoniji i Litvaniji — gde su dronovi namenjeni udarima na ruske mete povremeno zalazili u njihov vazdušni prostor. Ti događaji su usledili dok je Ukrajina intenzivirala napade na rusku naftnu infrastrukturu za izvoz, uključujući objekte i luke na Baltičkom moru kao što su Primorsk i Ust-Luga.
Posledice jednog od takvih incidenata dovele su i do političke krize u Letoniji: koalicija je pala nakon razmimoilaženja oko postupanja u slučaju sa dronom, nakon čega je premijerka Evika Silina smenila ministra odbrane Andrisa Sprudsa. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je da će poslati stručnjake u Letoniju kako bi pomogli u zaštiti tamošnjeg vazdušnog prostora.
Istraga o incidentu u Helsinkiju je u toku, a finske vlasti su pozvale javnost na mir i dosledno praćenje zvaničnih objava dok se ne budu poznati svi detalji.
