Puž sa ljuskama (Chrysomallon squamiferum) živi gotovo 3,2 km ispod površine i formira školjku delimično od gvožđa kroz proces koji je rezultat simbioze s bakterijama koje razgrađuju sumporne spojeve. Vrsta postoji samo na osam hidrotermalnih ventila i 2019. je uvrštena na IUCN-ovu Crvenu listu kao ugrožena zbog rizika od podvodnog rudarenja. Naučnici pozivaju na zabranu eksploatacije aktivnih ventila dok se ne procene ekološke posledice.
Puž Sa Ljuskama: Najmetalnije Biće Na Planeti I Zašto Mu Preti Nestanak
Scaly-foot snail.(Hong Kong University of Science and Technology)
Skoro dve milje (oko 3,2 km) ispod površine Indijskog okeana, oko vrućih hidrotermalnih ventila, živi neobičan gastropod — puž sa ljuskama (Chrysomallon squamiferum). Ovaj mali puž, dug manje od 5 cm, razvija delimično metalnu školjku bogatu gvožđem, jedinstvenu među poznatim životinjama, i privlači pažnju naučnika zbog svoje biologije i ranjivosti.
Kako puž „pravi“ metalnu školjku
Puž ne jede na uobičajen način. U njegovom telu žive bakterije koje oksidišu vodonik-sulfid i koriste ga, zajedno sa kiseonikom i ugljen-dioksidom, da proizvode organske materije (chemosinteza). Nusproizvod tog procesa je sumpor, koji puž izlučuje. Taj sumpor u kontaktu sa gvožđem iz vode hidrotermalnog ventila formira gvozdeni sulfid (međuoblicima poput pirita), što dovodi do nastanka tvrde, metalom obogaćene spoljašnjosti i karakterističnih ljusaka.
„Gvozdeni oklop nije prvenstveno odbrana, već nusproizvod simbioze i hemijske sredine ventila,“ objašnjava Chong Chen, vodeći istraživač vrste.
Stanište i pretnje
Puž sa ljuskama je endemičan i poznat samo sa osam sumporno bogatih hidrotermalnih ventila. Zbog izuzetno ograničenog areala i potencijalnog uticaja budućeg rudarenja morskog dna, 2019. godine IUCN ga je uvrstio na Crvenu listu kao ugroženu vrstu. Hidrotermalni ventili sadrže koncentracije metala (bakra, cinka, zlata i gvožđa) koje su privukle interes rudarskih kompanija, pa postoji rizik od uništenja ili trajnog oštećenja staništa ukoliko se dozvoli eksploatacija aktivnih ventila.
Moguća rešenja i ograničenja
Jedan od predloga je da se rudare samo neaktivni hidrotermalni sijenti (masa- sulfidni ležišta) koji više ne podržavaju puževe. Međutim, i neaktivni ventili mogu imati svoju jedinstvenu faunu čija se raznolikost još nije dovoljno istražila, pa tvrdih i sigurnih rešenja za sada nema. Naučna zajednica i zaštitari upozoravaju na princip predostrožnosti: ne rudari aktivne hidrotermalne ventile dok se ne razjasne ekološke posledice.
Zašto je očuvanje važno
Osim svoje retkosti i estetske čudnovatosti, ekosistemi hidrotermalnih ventila doprinose globalnim biogeokemijskim ciklusima — pumpaju ugljenik i druge elemente u okean i podržavaju lokalne hranidbene mreže. Štaviše, puž je već poslužio kao inspiracija u materijalnim naukama i dizajnu oklopa zbog strukture svojih ljusaka.
Zaključak: Puž sa ljuskama je simbol neočekivane raznovrsnosti života na Zemlji i primer kako industrijski interesi mogu ugroziti retke, ali ekološki značajne vrste. Zaštita aktivnih hidrotermalnih ventila i dalje istraživanje njihove biodiverziteta ključni su koraci za očuvanje ovog jedinstvenog organizma.
Pomozite nam da budemo bolji.
