Video iz Saône-et-Loire prikazuje jelena koji se vrti i pada, što je navelo žandarmeriju da upozori vozače na divlje životinje koje su možda pojele prezrelo ili fermentisano voće. Iako pijanstvo nije jedini mogući uzrok — mogući su i povrede ili bolesti — u prirodi postoji niz primera vrsta koje povremeno unose etanol: od ptica i slonova do sobova i drvnih lemura. Genetske varijacije u enzimima za razgradnju alkohola objašnjavaju zašto neke vrste lakše podnose alkohol, a većina istraživača veruje da životinje pretežno ciljaju nutritivnu vrednost hrane, ne alkohol radi zabave.
Jelen iz Francuske 'pijan' od prirode? Kako fermentisano voće utiče na divlje životinje
Cedar waxwings eat a lot of berries, which can sometimes become fermented and cause the birds to act disoriented and slow.Photograph By Robbie George, Nat Geo Image Collection
Video snimak iz ruralne Saône-et-Loire prikazuje jelena koji se vrti u krugovima i na kraju pada na zemlju — prizor koji je naveo lokalnu žandarmeriju da upozori vozače na moguće nepredvidivo ponašanje divljih životinja koje su mogle pojesti prezrelo ili fermentisano voće.
Ne mora nužno biti pijanstvo. Zvaničnici su istakli da takvo ponašanje može biti posledica povrede, bolesti ili neurološkog poremećaja, te da iz video-snimka nije moguće sa sigurnošću zaključiti uzrok. Ipak, intoksikacije prirodnim alkoholom u divljini nisu retkost i zabeležene su kod više vrsta.
Ptice koje se 'opijaju' od voća
Cedar waxwing (ptica iz Severne Amerike) poznata je po tome što nekoliko meseci može jesti gotovo isključivo voće. Prezrelo voće sadrži prirodne kvasce koji fermentišu šećer u etanol, pa ptice ponekad unesu dovoljnu količinu da im uspori reflekse i naruši donošenje odluka. Kao i kod ljudi, to povećava rizik od predatora i sudara sa vozilima ili prozorima.
«Alkohol je neurodepresant — usporava nervni sistem i brze reflekse. Sve što biste očekivali kod pijanog čoveka, može se dogoditi i životinjama»,
navodi Sara Wyckoff, veterinar za divlje životinje u Texas Parks and Wildlife Department.
Širok spektar vrsta i genetske razlike
Studija iz 2020. koju je vodio Piotr Tryjanowski prikupila je dokaze za 55 vrsta ptica koje konzumiraju alkohol, uključujući primere iz naučnih radova i javno dostupnih video-snimaka. Neke vrste parazitiraju ili čak aktivno traže ljudska pića, dok druge intenzivno jedu prezrelo voće.
Mareike Janiak (University of Calgary) je 2020. pokazala da postoje velike genetske razlike u enzimima koji razgrađuju etanol (alcohol dehydrogenase). Zbog toga neke vrste detoksifikuju alkohol efikasno, dok su druge osetljivije.
Primeri: slonovi, sobovi, i drveni lemuri
Popularni zapisi o afričkim slonovima koji se "napijaju" od plodova marule spori su — kritičari ukazuju na ogroman volumen hrane koji bi bio potreban da se stvori značajan efekat. Ipak, Janiak ističe da afrički slonovi imaju varijantu gena koja smanjuje sposobnost razgradnje etanola, pa su im učestale intoksikacije teoretski moguće, ali verovatnije se radi o traženju kalorija nego o traženju alkohola.
U Sibiru, sobovi (caribou) konzumiraju halucinogenu pečurku Amanita muscaria; toksini te pečurke bivaju modificirani u njihovim složenim želucima, ali nije potpuno jasno da li kod njih izaziva iste simptome kao kod ljudi.
Na jugoistoku Azije, vrste drvnih lemura (tree shrews) i drugi polenatori palma bertam redovno unose nektar sa više od 3% alkohola, a studije iz 2008. i 2020. pokazuju da su prilagođeni takvoj ishrani i ne pokazuju očigledne negativne efekte.
Šta motiviše ponašanje?
Većina istraživača smatra da životinje konzumiraju prezrelo ili fermentisano voće zbog nutritivne vrednosti — šećera i vitamina — a ne zbog samog efekta alkohola. Kako kaže Tryjanowski: "Konzumiranje takve hrane daje energiju i hranljive materije — i slučajno alkohol."
Zaključak: Snimak jelena u Francuskoj je podsetnik da divlje životinje ponekad unesu prirodni alkohol, ali svaki takav slučaj treba razmotriti oprezno — moguće su i druge, ozbiljnije medicinske okolnosti. Vozačima u pogođenim oblastima i dalje se savetuje oprez.
Autor teksta: Carrie Arnold; priča prvobitno objavljena 31. jula 2024. i ažurirana.
Pomozite nam da budemo bolji.
