Studija Univerziteta u Bristolu pokazuje da zamućena voda ne razdvaja, već podstiče grupno ponašanje tri-krestastih stiklebeka (Gasterosteus aculeatus). Iako pojedinci teže pronalaze hranu u mutnoj vodi, male, kohezivne grupe brže uspevaju u pronalaženju nagrade. Eksperiment je obuhvatio 72 ribe i 699 prezentacija hrane uz simulaciju zamućenosti kaolinom. Nalazi ukazuju da kolektivna prilagodljivost može pomoći opstanku u promenjenim vodenim staništima.
Mutna voda okuplja ribe: kako tri-krestasti stiklebek koristi društveno ponašanje
A school of fish in muddy water© Alpolichello/Shutterstock.com
Okruženja se menjaju brzo, naročito pod uticajem ljudskih aktivnosti, a jedan od najvidljivijih efekata u vodenim staništima je povećana zamućenost. Poljoprivreda, rudarstvo i zagađenje podižu nivo suspendovanih čestica — alge, mulj i sitan sediment — što otežava ribama da pronađu hranu, saputnike ili da detektuju pretnje. Nova studija ukazuje da ovakva zamućenost može pojačati društveno ponašanje riba i pomoći im da se prilagode promenama.
Ko je tri-krestasti stiklebek?
Tri-krestasti stiklebek (Gasterosteus aculeatus) široko je rasprostranjena vrsta u vodama severno od 30. paralele. Fosilni zapisi iz formacije Monterey u Kaliforniji ukazuju da je vrsta prisutna pre više miliona godina, a savremeni primerci pokazuju malu morfološku promenu u odnosu na te fosile. Uprkos tome, stiklebeki su vrlo prilagodljivi i pokazuju značajne varijacije među populacijama.
Mnoge populacije su anadromne — žive u moru, a razmnožavaju se u slatkim vodama — što im daje toleranciju na promene saliniteta. Poznati su po složenim parenjem ritualima (odbrana teritorije, gradnja gnezda i roditeljska nega jaja) i čestom prisustvu parazita, uz simultanu otpornost koja ukazuje na koevoluciju domaćina i parazita. Zbog brojnosti, malih dimenzija i lakoće držanja u laboratorijskim uslovima, stiklebek je vredan model za proučavanje fiziologije i ponašanja u jatu.
The adaptability of three-spined sticklebacks and their relative abundance have made them a subject of regular study for scientists.©jack perks/Shutterstock.com
Kako je istraživanje sprovedeno?
Istraživači sa School of Biological Sciences Univerziteta u Bristolu proučavali su ponašanje jata tri-krestastih stiklebeka izloženih različitom stepenu zamućenosti. U eksperimentu su koristili 72 jedinke koje su držali u staklenim akvarijumima pod uslovima koji ne podstiču razmnožavanje. Zamućenje su simulirali dodavanjem kaolina (kaolin glina) u vodu, a stimulans za traženje hrane bilo je uvođenje pipeta omotanih crvenom trakom.
Nakon dvominutne aklimatizacije, svaki put kada bi riba preplivala razdaljinu jednaku otprilike dve dužine tela, iz pipete bi bio izbačen crveni crv (bloodworm) kao nagrada. Istraživači su sproveli ukupno 699 prezentacija hrane kroz niz merenja i beleženja ponašanja.
Šta su otkrili?
Rezultati pokazuju dvosmeran efekat: pojedinačne ribe i jata su u zamućenoj vodi generalno sporije nalazile hranu nego u bistroj vodi, ali organizacija jata veoma je uticala na brzinu pronalaska hrane. Male grupe koje su ostajale zbijene i plivale u istom smeru kompenzovale su ograničenu vidljivost i brže pronalazile nagradu nego pojedinci koji su tražili sami.
Researchers found that sticklebacks in small groups were able to adapt to murky water conditions and find food relatively quickly.©Justas in the wilderness/Shutterstock.com
S druge strane, veća jata zahtevala su složeniju koordinaciju — što je usporavalo pronalaženje hrane u odnosu na manje, kohezivnije grupe. Čak i pre uvodjenja hrane, male grupe u mutnoj vodi zadržavale su manju međusobnu udaljenost i brzo su reagovale na pokrete najbližih jedinki.
Dr. Sean Rands, koautor studije, primetio je za Eureka Alert: "Zanimljivo je da ribe menjaju svoje shoaling ponašanje u skladu sa okruženjem. Često pretpostavljamo da postoje fiksna pravila grupnog ponašanja, ali ove ribe pokazuju fleksibilnost i improvizaciju."
Ova ponašanja sugerišu da pojačana društvenost predstavlja efikasnu strategiju za iskorišćavanje prilika za ishranu u uslovima smanjene vidljivosti, što daje određen optimizam u pogledu sposobnosti prilagođavanja riba na brzo promenjena staništa.
Širi značaj
Iako zamućenje ostaje stresor koji može smanjiti biodiverzitet i narušiti ekosisteme, studija pokazuje da neke vrste, poput tri-krestastog stiklebera, mogu kompenzovati gubitak informacija kroz promenu društvenog ponašanja. To ne znači da su svi problemi rešeni — održavanje kvaliteta vode i dalje je ključno — ali sposobnost prilagođavanja može ublažiti neposredne posledice ljudskih aktivnosti na akvatične zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
