Studija objavljena u Proceedings of the Royal Society B pokazuje da trihboderni bodljotrpci (Gasterosteus aculeatus) menjaju kolektivno ponašanje u zamućenoj vodi kako bi lakše pronašli hranu. Ribe u mutnim uslovima drže se bliže i bolje usklađuju pokrete, što kompenzuje smanjenu vidljivost. Veće grupe generalno reaguju brže, dok bliska koordinacija posebno pomaže manjim grupama u zamućenim uslovima.
Bodljotrpci Se Udružuju U Mutnoj Vodi — Timski Rad Pomaže Pri Pronalasku Hrane
A male three-spined stickleback ('Gasterosteus aculeatus') swimming underwater.
Male ribe trihboderni bodljotrpci (Gasterosteus aculeatus) prilagođavaju svoje socijalno ponašanje kako bi lakše našle hranu u zamućenoj vodi, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B. Umesto da svako deluje zasebno, ribe pojačavaju koordinaciju i plivaju zbijenije, što im pomaže da kompenzuju smanjenu vidljivost.
Ko su bodljotrpci i gde žive?
Poznato je nekoliko vrsta bodljotrpaca iz reda Gasterosteiformes. Ove male ribe nastanjuju slatke, slano-slatke i morske vode severne hemisfere, čak do Arktika. Mogu narasti do oko 7 inča (≈18 cm) i prepoznatljive su po nizu od 2–16 bodlji duž leđa.
Šta je turbidnost i zašto je važna?
Turbidnost nastaje kada sitne čestice — blato, alge ili mulj — zamućuju vodu i smanjuju vidljivost. Iako je to prirodan proces, ljudske aktivnosti poput poljoprivrede, rudarstva i izgradnje ga pojačavaju, što otežava ribama da vide hranu, članove grupe i predatore.
Kako su istraživali ponašanje?
Istraživači su posmatrali kako trihboderni bodljotrpci reaguju kada se voda zamuti i kada se iznenada pojavi komad hrane. Beležena su vremena reagovanja, smerovi kretanja i stepen međusobne koordinacije u različitim grupama i uslovima vidljivosti.
The study found in murkier water fish took longer to move towards the food than those in clear water, but individuals in larger groups responded more quickly overall.Image: Christos Ioannou.
„Trenutno vidimo da se vreme menja između toplih, suvih perioda i jakih kiša, što znači da reke i potoci doživljavaju nagle talase mutne, jako turbidne vode,“
rekao je dr Sean Rands, koautor studije i bihevioralni ekolog sa Univerziteta u Bristolu. „Dobro je znati da ribe mogu da odgovore na ove velike promene.“
Glavni nalazi ukazuju na sledeće obrasce:
- U mutnijoj vodi, pojedinačne ribe su sporije pronalazile hranu nego u bistrijoj vodi.
- Veće grupe su, u proseku, reagovale brže na pojavu hrane u oba uslova (čisto i mutno).
- U zamućenoj vodi manje grupe brže su stigle do hrane kada su plivale zbijeno i u istom smeru.
- Suprotno tome, u bistroj vodi preterano zbijanje i jako usklađivanje moglo je da uspori reakciju većih grupa.
Pre nego što je hrana ubačena, ribe u mutnim uslovima imale su tendenciju da se drže bliže, bolje usklađuju pokrete i brže reaguju na susedne članove grupe. Autori zaključuju da promene u kolektivnom ponašanju služe kao adaptivna strategija za kompenzaciju smanjene vidljivosti.
„Iako je očekivano da će zamućenje usporiti pronalaženje hrane, oduševilo nas je što su bodljotrpci nadoknadili taj problem promenom svog shoaling ponašanja — bliže su se usklađivali i zbog toga brže nalazili hranu nego da su ostali nekordinisani,“
istakao je Christos Ioannou, koautor studije.
Širi značaj
Ovi rezultati imaju širu važnost za očuvanje vodenih staništa: pokazuju da neke vrste mogu ponašanjem ublažiti negativne posledice porasta turbidnosti, ali i ukazuju na granice te otpornosti ako zagađenje postane prejako ili stalno. Razumevanje takvih prilagodljivih strategija važno je za zaštitu biodiverziteta u uslovima promena koje izazivaju ljudske aktivnosti i klimatske oscilacije.
(Studija: Proceedings of the Royal Society B. Fotografija eksperimenata: Christos Ioannou.)
Pomozite nam da budemo bolji.
