Studije ukazuju na globalni porast glavonožaca, naročito lignji, tokom poslednjih decenija, ali uzroci ostaju nejasni. Modeli pokazuju da smanjenje vrhunskih predatora često povećava broj lignji, ali to ne nadoknađuje pad biomase predatorskih riba. Povišene temperature u modelima obično smanjuju, a ne povećavaju biomasu lignji, dok im brz životni ciklus i velika plodnost omogućavaju brzo kolonizovanje poremećenih ekosistema.
Lignje Osvajaju More: Zašto Njihov Porast Nije Jednostavno Rešenje Za Izlovljene Ribe
(Michael Zeigler/iStock/Getty Images)
U proteklih sto godina ljudske aktivnosti su duboko promenile morske ekosisteme. Jedan od neočekivanih globalnih obrazaca je porast glavonožaca, pre svega lignji — trend koji izaziva pitanja o uzrocima i mogućim ekološkim posledicama.
A mating aggregation of market squid (Doryteuthis opalescens) in Redondo Submarine Canyon. (Brent Durand/Moment/Getty Images)
Šta pokazuju podaci?
Studija iz 2016. koju je vodio tim sa University of Adelaide analizirala je podatke iz oko šest decenija i utvrdila povećanje obilja glavonožaca nezavisno od prisustva ribolova. To znači da su faktori koji utiču na porast lignji verovatno kompleksni i višestruki.
YouTube Thumbnail
Šta su modeli pokazali?
U nedavnom preprintu istraživača na čelu sa Rémyjem Denéchèrom, tim je koristio kompjuterske modele ekosistema da simulira efekte prekomernog izlova vrhunskih predatora i porasta temperature vode. Ključni nalazi modela su:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Kada su vrhunski predatori bili snažno izlovljeni, biomasa lignji je rasla — ali ta povećana biomasa nije nadoknadila veliki pad biomase predatorskih riba.
- Povećanje temperature u modelima je uglavnom smanjivalo, a ne povećavalo, ukupnu biomasu lignji. Moguće objašnjenje je povećana potrošnja energije toplijih lignji pri potrazi za hranom koja nije nužno dostupnija.
Zašto lignje imaju prednost u poremećenim sistemima?
Lignje se odlikuju velikom fleksibilnošću i brzim životnim ciklusom: mogu rasti do 5 puta brže od mnogih riba, često žive samo 1–2 godine i imaju visok dnevni unos hrane (oko 30% telesne težine). Zbog toga su tipični "prvi osvajači" ekosistema koji su poremećeni ribolovom, zagrevanjem ili oboje — brzo iskorišćavaju privremeno raspoložive resurse.
Ograničenja i neizvesnosti
Ipak, modeli i dostupni podaci imaju značajna ograničenja. Preprint još nije prošao vrstu naučne recenzije, a modeli nisu uključivali sve važne faktore, kao što su vertikalni temperaturni profili (hladniji slojevi na većim dubinama) i uticaj temperature na razvoj embriona lignji. Takođe, događaji poput snažnih El Niño/La Niña oscilacija mogu drastično smanjiti dostupnost hrane, što može poništiti efekat povoljnijeg rasta.
Denéchère i saradnici napominju da su predložena objašnjenja istorijskog porasta lignji i dalje delimično spekulativna i da su potrebne detaljnije studije.
Zaključak
Rast lignji u poslednjem veku verovatno je posledica kombinacije faktora: smanjenja brojnosti vrhunskih predatora, promena zbog ljudskih aktivnosti i sposobnosti lignji da brzo iskoriste poremećene uslove. Međutim, povećana prilagodljivost ne znači da su lignje dugoročno održivo rešenje za degradirane ribarske stokove — ako resursi postanu ograničeni, zagrevanje i prekomerni izlov mogu dugoročno ograničiti i njihove populacije.
Napomena: Istraživanje Denéchère i saradnika objavljeno je kao preprint na bioRxiv i još nije prošlo recenziju.
Pomozite nam da budemo bolji.
