Novo istraživanje upozorava da se globalno zagrevanje pruža oko 5.000 puta brže nego što je riža istorijski prilagođavala svoj termalni opseg. To znači da riža može dostići svoj toplotni limit — fotosinteza opada oko 40°C, a previše toplote smanjuje plodnost i rast zrna. Premještanje uzgoja i razvoj otpornijih sorti su opcije, ali imaju velike praktične i društvene barijere, naročito u Aziji gde se proizvodi 90% svetske riže.
Studija: Globalno zagrevanje je 5.000× brže od evolucije riže — riža na ivici toplotnog limita
Klimatske promene pomeraju regione uzgoja riže u temperaturne okvire koji premašuju one u kojima je riža gajena tokom poslednjih ~9.000 godina, sugeriše novo istraživanje objavljeno u časopisu Communications Earth & Environment. Autori upozoravaju da se zagrevanje odvija približno 5.000 puta brže nego što je riža istorijski menjala svoj termalni opseg.
Šta znači „toplotni limit”? To je prag iznad kojeg riža teško uspeva: fotosinteza značajno opada oko 40°C, a vrlo visoke temperature smanjuju oplodnju polena i rast zrna. Riža je takođe vrlo zavisna od vode, pa promene u monsunskim obrascima i porast nivoa mora dodatno ugrožavaju prinose.
Istraživanje koje su vodili Nicolas Gauthier i saradnici zasnovano je na kombinaciji arheoloških podataka i rekonstrukcija prošlih klimatskih uslova sa lokaliteta gde je pronađen dokaz o gajenju riže tokom gotovo jednog milenijuma. Autori zaključuju da je, dok se riža kroz istoriju širila i dobijala hladno-tolerantne sorte, gornja temperaturna granica za uspešan uzgoj praktično ostala nepromenjena.
"Ne želimo umanjiti fleksibilnost ljudske adaptacije," rekao je Gauthier. "Ali treba priznati da su mnoge prilagodbe već ostvarene i da u nekim slučajevima možemo biti blizu granica onoga na šta se realno možemo prilagoditi u kratkom vremenskom okviru."
Ko je pogođen i kakve su posledice?
Riža je osnovna namirnica za više od polovine svetske populacije, a oko 90% proizvodnje odvija se u Aziji. To znači da poremećaji u proizvodnji imaju ogromne posledice po bezbednost hrane i prihode stotina miliona ljudi. Premještanje proizvodnje u hladnije regione ili razvoj otpornijih sorti jeste moguće na nivou globalne proizvodnje, ali takve promene su logistički, socioekonomski i kulturno zahtevne — ne rešavaju probleme lokalnih zajednica koje zavise od riže.
Glavni rizici
- Pad prinosa usled visokih temperatura koje narušavaju fotosintezu i plodnost polena.
- Nedostatak vode i promenjeni ciklusi padavina koji utiču na navodnjavanje.
- Porast nivoa mora i zaslanjivanje niskih rižinih terasa.
- Socioekonomski poremećaji pri preseljenju proizvodnje i promeni poljoprivrednih praksi.
Autori naglašavaju da je ključ razumevanje granica adaptacije i planiranje politika koje podržavaju ranjive proizvođače — od ulaganja u razvoj otpornijih sorti do unapređenja navodnjavanja i socijalne zaštite.
Izvor: Nicolas Gauthier i saradnici, Communications Earth & Environment. Rezultati su preneti u medijima, uključujući Live Science i World Economic Forum.
Pomozite nam da budemo bolji.
