SMILE, zajednička misija ESA i Kineske akademije nauka, lansirana je iz Kouroua da po prvi put posmatra Zemljino magnetno polje u X-zracima. Letelica se odvojila na 700 km i ući će u veoma eliptičnu orbitu koja joj omogućava posmatranja aurora i prenos podataka do stanice Bernardo O'Higgins. SMILE će prolaziti na 5.000 km iznad Južnog pola i 121.000 km iznad Severnog pola, što omogućava neprekidna posmatranja do 45 sati. Planirano trajanje misije je tri godine, uz mogućnost produženja.
SMILE: Evropsko-kineska misija lansirana da snimi ‘nevidljivi oklop’ Zemlje u X-zracima
A Vega-C rocket launches with the SMILE spacecraft on a mission to study Earth's 'invisible armour' (RONAN LIETAR)(RONAN LIETAR/AFP/AFP)
Evropsko-kineska svemirska letelica SMILE poletela je iz Kouroua kako bi prvi put posmatrala Zemljino magnetno polje u X-zracima i istražila kako snažne solarne oluje utiču na našu planetu.
Detalji lansiranja
Let je izveden raketom Vega-C u 03:52 GMT sa evropskog svemirskog centra u Kourouu, Francuska Gvajana. Manje od sat vremena nakon podizanja, SMILE se odvojila sa visine od 700 kilometara i krenula prema veoma eliptičnoj putanji koja se proteže na desetine hiljada kilometara iznad Zemlje.
Orbita i posmatranja
U svojoj eliptičnoj orbiti, SMILE će prolaziti na oko 5.000 km iznad Južnog pola, što će joj omogućiti direktan prenos podataka do istraživačke stanice Bernardo O'Higgins u Antarktiku. Kada bude iznad Severnog pola, letelica će se naći na približno 121.000 km visine — konfiguracija koja, prema ESA, omogućava neprekidno posmatranje severnih svetala do 45 sati zaredom po prvi put.
Šta je SMILE i zašto je važna?
SMILE (Solar Wind Magnetosphere Ionosphere Link Explorer) je zajednička misija Evropske svemirske agencije (ESA) i Kineske akademije nauka. Misija ima za cilj da mapira interakcije solarnog vetra sa Zemljinim magnetosfernim „oklopom“ i jonosferom pomoću prvih širokoobuhvatnih posmatranja u X-zracima.
SMILE će otkrivati X-zrake koji nastaju kada naelektrisane čestice iz solarnog vetra udare u neutralne čestice u višim slojevima atmosfere. Ti podaci pomoći će naučnicima da bolje razumeju mehanizme koji izazivaju geomagnetne oluje i aurore, ali i da unaprede prognoze svemirskog vremena koje utiče na satelite, elektroenergetske mreže i astronaute.
Povezanost sa pretnjama i istorijski primer
Posebno snažni udari, poput izbačaja koronalne mase (CME), mogu da dovedu do ozbiljnih smetnji: u najjačoj zabeleženoj geomagnetnoj oluji 1859. godine (Carrington događaj) jarke aurore viđene su do Paname, a telegrafski operatori su dobijali električne udare. Danas su rizici prošireni i na moderne satelite i svemirske letove.
Operativni podaci i trajanje misije
Očekuje se da će SMILE početi da prikuplja naučne podatke otprilike sat vremena nakon ulaska u konačnu orbitu. Zvanični rad misije planiran je na tri godine, uz mogućnost produženja u zavisnosti od stanja letelice i naučnih rezultata.
Prethodno je lansiranje bilo zakazano za 9. april, ali je pomerano zbog tehničkog problema.
„Spremni smo da vidimo nešto što dosad nismo videli — Zemljin nevidljivi oklop na delu,“ izjavio je direktor generalni ESA Josef Aschbacher. Projektni menadžer David Agnolon istakao je da je ovo prvi put da su ESA i Kina zajednički izabrale, projektovale, lansirale i upravljale jednom misijom.
Pomozite nam da budemo bolji.
