BepiColombo, zajednička misija ESA i JAXA lansirana 2018. godine, uskoro razdvaja dva orbita koja će proučavati Merkur: evropski MPO za površinu i mineralni sastav i japanski Mio za magnetosferu i atmosferu. Glavno razdvajanje letelica očekuje se u decembru; većina instrumenata počinje da radi nakon toga. Misija će dati jasnije snimke južne hemisfere, potražiti polarne naslage vodenog leda i precizno mapirati raspodelu volatila — ključnih podataka za razumevanje nastanka Merkura i Sunčevog sistema.
Dva Orbitera Na Putu Ka Merkuru: Šta BepiColombo Donosi Nauci
A black and white image of a spacecraft wing in front of a large planet with some craters.
Merkur, najmanja i najmanje istražena planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema, uskoro će dobiti detaljna posmatranja zahvaljujući misiji BepiColombo — zajedničkom projektu Evropske svemirske agencije (ESA) i Japanske svemirske agencije (JAXA) lansiranom 2018. godine. Nakon iscrpnog putovanja i niza prolaza pored Merkura, misija ulazi u ključnu fazu: razdvajanje dve naučne letelice koje će nezavisno i koordinisano proučavati planetu i njenu okolinu.
This image was taken by the BepiColombo mission on Jan. 8, 2025 as the spacecraft sped by Mercury for its sixth and final gravity assist at the planet. . | Credit: ESA/BepiColombo/MTM
BepiColombo: dva specijalizovana orbitera
Misija se sastoji od dva glavna modula:
Flying over Mercury's north pole gave BepiColombo's monitoring camera 1 (M-CAM 1) a unique opportunity to peer down into the shadowy polar craters on Jan. 8, 2025. | Credit: ESA/BepiColombo/MTM
- Mercury Planetary Orbiter (MPO) — evropski orbiter namenjen istraživanju same površine: ima 11 naučnih instrumenata za mapiranje terena, određivanje sastava površinskog sloja, merenje gravitacionog polja, proučavanje "hollows" (udubljenja) i vulkanskih naslaga.
- Mercury Magnetospheric Orbiter (Mio) — japanski orbiter fokusiran na okolinu planete: proučava magnetosferu, tanku egzosferu i prašinu u neposrednoj okolini Merkura.
Zašto je ovo važno?
Prethodne misije, Mariner 10 i posebno MESSENGER, otvorile su mnoge nepoznanice: otkrivene su neobične svetle udubine ("hollows"), nepričakovano velike količine labilnih elemenata na površini, i značajan pomeraj centra magnetnog polja u odnosu na jezgro. Međutim, MESSENGER je ostavio i jasan nedostatak — južna hemisfera Merkura bila je slabije pokrivena detaljnim snimcima.
A diagram showing BepiColombo's path to getting near Mercury. | Credit: ESA
BepiColombo ima zadatak da taj jaz zatvori: poboljšane snimke južne hemisfere mogu otkriti skrivene naslage vodenog leda u dubokim, trajno zasenčenim kraterima, dok MPO-ove nove spektrometričke i geofizičke metode mogu rasvetliti raspodelu volatila i mineralnog sastava koji su ključni za razumevanje nastanka planeta.
Sinhronizovana merenja i naučni potencijal
Posebno dragoceno je što oba orbitera nose instrumente za merenje magnetnog polja — to će omogućiti istovremena, višepoložajna merenja magnetosfere, što je do sada bilo moguće samo retko. Tokom dugog putovanja i šest prolaza pored Merkura neki instrumenti su već prikupili podatke, ali većina eksperimenata počinje tek nakon planiranog odvajanja od transportnog modula, koje se očekuje u decembru.
Ako sve bude prema planu, intenzivnija naučna faza misije započeće narednih meseci, a prvi potpuni skupovi podataka očekuju se do proleća 2027. godine. Naučnici se nadaju da će nova zapažanja pomoći da se odgovori na pitanja o tome kako je Merkur formiran, zašto poseduje određene volatile i kakva je struktura njegovog jezgra.
Zaključak: BepiColombo predstavlja najopsežniju međunarodnu kampanju za proučavanje Merkura do sada: kombinacijom MPO i Mio orbita, misija nosi realnu šansu da razreši dugogodišnje misterije o ovoj pomalo zapostavljenoj planeti.
Pomozite nam da budemo bolji.
