BepiColombo Pred Istorijskim Dolaskom: Može Li Merkur Objasniti Poreklo Meseca?

BepiColombo, evropsko-japanska misija prema Merkuru, ušla je u fazu pristizanja nakon osam godina putovanja i očekuje ulazak u orbitu u novembru. Podaci koje će doneti misija mogli bi pomoći da se odgovori na jedno od najstarijih pitanja u planetarnoj nauci: da li je drevni Merkur bio objekat koji je pre oko 4,5 milijardi godina sudario sa Zemljom i doprineo nastanku Meseca.

Hipoteza o sudaru koja menja perspektivu

Iako je danas najbliža planeta Suncu, postoje dokazi da se Merkur prvobitno formirao dalje od Sunca, možda bliže Marsovoj orbiti. Merkur ima neobično velik udio gvozdenog jezgra — oko 65% njegove ukupne mase naspram oko 32% na Zemlji — što upućuje da mu je nekoć nedostajala velika količina lakše kore i omotača.

Prof. Geraint Jones, glavni naučnik projekta BepiColombo u ESA, objašnjava: „Negde u dalekoj prošlosti, pre 4,5 milijardi godina, Merkur je verovatno formiran, ali je potom pogodio veći planetesimal koji je otrgao njegovu spoljašnju koru. To je ostavilo mnogo gušći preostali materijal — zato danas vidimo njegovu neobično visoku gustinu. Bolje poznavanje unutrašnjosti pomoći će nam da proverimo koliko ta teorija drži vodu.“

Šta će BepiColombo meriti?

Letelica nosi dva orbitera: ESA-in Mercury Planetary Orbiter (MPO) i JAXA-in Mercury Magnetospheric Orbiter (MMO). MPO je proizveden u pogonima Airbus-a u Stevenidžu (Hertfordshire). Oba orbitera su opremljena instrumentima za analizu mineralnog i elementnog sastava površine, merenje magnetnog polja i snimanje terena većom rezolucijom nego ranije misije.

Tim očekuje da će precizna merenja sastava omogućiti procenu da li je nedostajuća Merkur-ova kora završila kao deo Zemljine ili lunarne mase, odnosno da li je jedan od sudara mogao osloboditi dovoljno materijala za formiranje Meseca.

Pokazatelji iz prethodnih misija

NASA-in sonda Messenger (orbitao 2011–2015) otkrila je da su nivoi kalijuma i torijuma na Merkuru slični onima na Marsu. Kalijum isparava lakše na velikim temperaturama, dok torijum opstaje, pa veći udeo kalijuma sugeriše da se Merkur možda formirao na hladnijem udaljenju od Sunca.

Messenger je takođe detektovao organske materije, a tamna boja Merkur-ove površine može biti posledica slojeva grafita — sve su to tragovi koje će BepiColombo detaljno ispitati.

Mercury's dark surface has been attributed to graphite - Science Photo Library RF

Šta tim očekuje da otkrije

• Detaljnija mapa površine visoke rezolucije
• Elementarni i mineralni sastav kore i izvesnih klastera materijala
• Podaci o eventualnoj vodi, geološkoj aktivnosti i poreklu magnetnog polja

Prof. Dirk Schulze-Makuch (Tehnički univerzitet Berlin) predložio je da Mesec može sadržati materijal koji je nekada bio deo Merkurove kore. Neki istraživači sa Univerziteta u Arizoni čak su sugerisali da je Merkur doživeo bočne udarce sa proto-Zemljom i proto-Venerom — što bi značilo da je deo njegovog materijala sada ugrađen i u Zemlju i u Veneru.

Johannes Benkhoff, naučnik na projektu BepiColombo: „Kalijum isparava brzo u vrućim uslovima, dok torijum opstaje. Planete oblikovane bliže Suncu obično imaju više torijuma u odnosu na kalijum, ali na Merkuru vidimo neočekivano visok nivo kalijuma — što podržava ideju da je veliki udar otkinuo koru i ostavio gustu unutrašnjost.“

Misija je nazvana po Đuzepeu „Bepiju“ Columbu, italijanskom naučniku koji je imao ključnu ulogu u Mariner 10 misiji. Santa Martinez, menadžerka misije BepiColombo, ističe da je dolazak dve svemirske letelice u orbitu oko Merkura jedinstven poduhvat koji će doneti „neviđene poglede“ na ovu misterioznu planetu i otvoriti novo poglavlje u razumevanju Sunčevog sistema.

Za očekivanje: tokom narednih meseci naučni tim će objavljivati prve rezultate iz periode prilaska i prvih snimaka, koji bi mogli značajno dopuniti ili promeniti postojeće teorije o poreklu Merkura i Meseca.